Srđan Milić 20. maja 2011. godine odgovara na pitanje da li je bilo pritisaka na Srbe da se ne izjašnjavaju kao Srbi

avgust 5, 2011 Ostavite komentar

Srđan Milić u emisiji „Oko“ na RTS-u, 20. maja 2011.  godine odgovara na pitanje da li je bilo pritisaka na Srbe da se ne izjašnjavaju kao Srbi:

Čitava emisija:

http://www.rts.rs/page/tv/sr/story/20/RTS+1/895042/Srbi,+od+Lov%C4%87ena+do+Kumrovca.html

Kategorije:Uncategorized

Još reakcija na rezultate popisa

jul 21, 2011 Ostavite komentar

Beograd je frustriran rezultatima popisa

20. jul 2011.

207biserko

Crnogorski identitet je uvijek bio fluidan i to se pokazalo posebno u posljednjih dvadeset godina. Tendencija da se oformi crnogorska država i državnost i u tom smislu državni identitet je posebno važna jer je Crna Gora definisana Ustavom kao građanska država i jako je bitno da oni građani koji se nacionalno izjašnjavaju kao Srbi da priznaju crnogorsku državu, kaže Biserko.

Predsjednica Helsinškog komiteta za zaštitu ljudskih prava Srbije, Sonja Biserko ocijenila je u razgovoru za Portal Analitika da su rezultati popisa u Crnoj Gori pokazali da je politika Beograda prema Podgorici doživjela poraz, navodeći da se iza priče o nepriznavanju rezultata popisa – koju potencira srpska opozicija – ipak krije duboka frustriranost Beograda krajnjim ishodom popisa.

– Rezultati popisa pokazali su da je izgradnja crnogorskog identiteta u toku i u tom smislu su objavljeni rezultati popisa vrlo razumljivi. Očigledno je da je u pitanju proces kojim se polako učvršćuje crnogorski identitet, s tim što je udio i djelovanje Beograda u aktivnostima pred popis – bio ogroman. Srbija je po svaku cijenu pokušavala da održi isti status, odnosno procenat Srba koji je bio ustanovljen prije osam godina, ali rezultati popisa ukazuju da se nije uspjelo u toj namjeri, kazala je Biserko za Portal Analitika.

Prema zvaničnim rezultatima Monstata u Crnoj Gori živi 45 odsto Crnogoraca, 29 procenata građana se izjašnjava kao Srbi, srpskim jezikom govori 43 odsto građana, a crnogorskm 37 procenata. Na popisu 2003. godine Crnogoraca je bilo 43 odsto, Srba 32 odsto, srpskim jezikom je govorilo 63 odsto, a crnogorskim nešto ispod 22 odsto.

Uticajna srpska antiratna aktivistkinja je ocijenila da intenzivna aktivnost Srbije uoči i nakon popisa ukazuje da Beograd suštinski još nije prihvatio nezavisnost Crne Gore i da je tretira kao privremenu državnu kategoriju. Biserko smatra da najava dijela prosrpske opozicije da neće priznati rezultate popisa pokazuje da ona kao i sam Beograd ne prihvata trendove koji joj ne odgovaraju.

– Sve se svodi na neku priču da se na popisu desila neka manipulacija. Ipak, najvažnije je da je očitovan neki trend koji niko ne može da negira – čak ni Beograd, bez obzira što svojoj javnosti želi da predstavi rezultate popisa kao neku vrstu manipulacije. Reakcija Beograda pokazuje duboku frustriranost, zato što nije uspio njihov pokušaj da se ti procesi u Crnoj Gori preokrenu u drugom pravcu, navela je Biserko.

207biserkov1

Trend učvršćivanja identiteta: Komentarišući trendove koji su se pokazali u posljednjem popisu po kojem broj Srba opada, a Crnogoraca raste, Biserko je ocijenila da će se trend učvršćivanja crnogorskog identiteta zaokružiti tek na narednom popisu.

– Srbija i dalje Crnu Goru posmatra kao jezgro srpske nacije bez obzira što je istina mali dio javnosti u Srbiji, kao i kompletan region prihvatio realnost da je Crna Gora nezavisna država, kazala je ona.

Najveća konfuzija oko jezika: Predsjednica Helsinškog komiteta za ljudska prava Srbije smatra da je najveća konfuzija uoči popisa bila po pitanju jezika kojim se govori u Crnoj Gori.

– Beograd je svoju tezu o srpstvu, pokušao da argumentuje polazeći prvo od srpskog jezika. Parametar da se na osnovu jezika određuje nacionalna pripadnost je relikt 19. vijeka. To je danas jednostavno prevaziđen koncept. Pogledajte naprimjer koliko ima država u kojima je službeni jezik engleski – pa nijesu svi Englezi, objasnila je Biserko.

Predsjednica Helsinškog komiteta Srbije posmatra pproblem jezika u Crnoj Gori kao lingvističko pitanje koje je duboko politizovano naglašavajući da slučaj Crne Gore to najbolje pokazuje. „U slučaju Crne Gore pitanje crnogorskog jezika je suštinski odbrana od velikosrpske namjere da svi u regionu, pa i u Crnoj Gori, moraju govoriti srpskim jezikom”, smatra Biserko.

Crnogoraca će biti više od 50 odsto: Biserko procjenjuje da je sasvim realno – ako se posmatraju trendovi – da već na narednom popisu procenat Crnogoraca pređe brojku od 50 odsto, dok bi u tom slučaju procenat građana Crne Gore koji se izjašnjavaju kao Srbi bio oko 20 odsto.

– Takav je trend koji će dodatno da bude učvršćen i afirmisan kada Crna Gora relativno skoro postane članica NATO, a potom i EU, kaže Biserko koja dodaje da se popis posmatrao i iz Evropske Unije i da je je dobio zeleno svijetlo za sprovedbu.

– Crna Gora je u tom smislu pokazala veću zrelost ali je već tradicionalno postalo da je multietnički sklad i kohabitacija na mnogo višem nivou nego što je to slučaj u regionu.

Crna Gora je uspjela da to održi uprkos svim pritiscima od strane Beograda i svojevremeno EU koja je jedno vrijeme, istina skriveno, negirala pravo Crne Gore na samostalnost. Crna Gora je uprkos pritiscima, uspjela da zadrži stabilnost kada je u pitanju etnička tolerancija i to je vrlo važno za državu.

207biserkov2

Nedovršen identitet: Upitana kako gleda na činjenicu da se 20 odsto Crnogoraca izjasnilo da govori srpskim jezikom, Biserko je kazala da ključne razloge treba tražiti u još nedovršenom zaokruživanju identiteta crnogorske nacije.

– Crnogorski identitet je uvijek bio fluidan i to se pokazalo posebno u posljednjih 20 godina.Tendencija da se oformi crnogorska država i državnost i u tom smislu državni identitet je posebna važna jer je Crna Gora definisana Ustavom kao građanska država i jako je bitno da se oni građani koji se nacionalno izjašnjavaju kao Srbi da priznaju crnogorsku državu, navodi Biserko.

– Mnogi koji su se izjasnili da govore srpskim jezikom su sigurno lojalni građani Crne Gore. Jedan dio te populacje, nažalost, negira državnost Crne Gore, navodi Biserko.

Prosrpska opozicija glavni problem: Biserko je ocijenila da je u Crnoj Gori glavni problem prosrpska opozicija i njen odnos prema matičnoj državi odnosno negiranje države Crne Gore.

– To je zapravo jedini problem kojeg trenutno vidim u Crnoj Gori, a kako će se građani nacionalno izjasniti to je najmanje bitno. Identitet ipak treba posmatrati kao složenu pojavu. On kao kategorija može biti prije svega državni identitet, etnički, profesionalni… Mi smo u regionu u posljednjih 20 godina na suviše banalan način prišli problemu identiteta i on se sveo samo na etnički – što je vrlo ograničavajuće, i što je u krajnjem instrumentalizovano da bi se vidjelo koliko koga ima u regionu. Čini mi se da svih ima malo i sve to nacionalno prebrojavanje se pokazalo kao tragično u regionu i nije dalo pozitivne rezultate, zaključila je u razgovoru za Portal Analitika Sonja Biserko.

Nenad ZEČEVIĆ

http://www.portalanalitika.me/politika/tema/32150-beograd-je-frustriran-rezultatima-popisa.html

 


Čedo­mir An­tić: Alchajmerizacija

Zašto se ljutimo kada nas neko brutalnom silom svog položaja ili vlasti ubjeđuje da je „bijelo“ u stvari „crno“? Koji su razlozi koji svaku nepravednu, nedemokratsku vlast na posletku prisile da zarati sa istinom?
„Bijelo“ ostaje „bijelo“ bez obzira na silu. „Mlade“ diktature su pune životnog oduševljenja. One zapravo vjeruju, ili vremenom počnu da vjeruju, u svoju misiju. One uvjeravaju građane u svoja uvjerenja. Razlika sa demokratskim režimima leži u tome što to čine brutalnom silom. Tek kada „ostare“, počnu da zaboravljaju razloge koji su ih doveli do tolike moći, prestanu da vjeruju u bilo šta drugo osim sebe same i konačno, kada gola vlast postane sama sebi cilj, tek onda čak najgnusnije diktature prestanu da mare za narodno raspoloženje (koje inače, „neobrađeno“ nikada ne bi uvažile) i napusti ih želja da bilo šta promijene. Ostane samo bezgranična ljubav prema izanđaloj vlasti i protraćenom životu koji su međusobno posvećeni.
Kada „mlade“ diktature organizuju narodna izjašnjavanja – plebiscite, referendume, izbore – nasilje u kampanji postane tako intenzivno, prevara i laž tako sveprisutni, da na dan izbora mogu komotno da dozvole poštenu kontrolu glasanja i naravno ispravno brojanje glasova. Kod „starih“ diktatura sve ide traljavo, nasilje je mjestimično i nekontrolisano, a ključan trenutak diktature je upravo dan izbora. Tada kriminalci upadaju na biračka mjesta, nestaju kandidati, izborne komisije kreativno tumače rezultate i naravno po potrebi ih mijenjaju…
Međutim, šta može, zaista da postigne ona vlast koja tako otvoreno prikriva istinu. Koja u vrijeme digitalnih tehnologija i informativne revolucije sprovodi staljinistička poigravanja sa stvarnošću? Odgovor je da suštinski ne može da postigne ništa. Miloševićev režim je uspješno falsifokovao izbore. Ipak, morao je konačno da 1997. i 2000. da prizna krađu. U oba slučaja ove velike sramote završile sporazumno i bez većih posledica po odgovorne kriminalne strukture. Šteta po narod i državu bila je nesaglediva, ali da li je to ikada bila briga istinskih tirana – ljudi koji su bez obzira na svu priču stavili sebe iznad nacije i Otadžbine?
Da li je falsifikovanje narodnog izjašnjavanja ikada dovelo do promjene narodnog raspoloženja? Naravno da nije. Čak i u vrijeme Brozove diktature nisu pokradeni izbori iz 1945. godine, već kasniji veliki krediti i uspostavljanje socijalne države pribavili opštu narodnu podršku tadašnjem režimu.
U Crnoj Gori je sporoveden popis građana. Zvanični rezultati prkose logici. Prije svega ispada da su politčki predstavnici srpskog naroda u Crnoj Gori imali precizne informacije o broju pripadnika svih drugih nacija osim srpske i naravno neopredijeljenih. Čitam u novinama da postoje opštine u Crnoj Gori iz kojih su se iseljavali i u kojima su umirali samo Srbi. Konačno, Srba ima manje danas, kada su se pristalice SNP konačno opredijelile da pripadaju srpskom narodu, nego prije osam godina kada je još uvijek postojala zajednička država.
Zašto smatram da je ovdje na djelu proces alchajmerizacije (u medicini Alchajmerova bolest predstavlja degenerativni moždani poremećaj koji se smatra glavnim uzrokom senilne demencije) jednog režima. Moguće je pokrasti izbore pa kasnije ubijediti narod da partija za koju su glasali ustvari nije bila dobra. Moguće je uspješnom politikom ili zahvaljujući političkoj sreći nadomjestiti nekvalitet programa, manjkavosti ideologije ili nepotojanje morala. Ipak, nemoguće je administrativnim putem promijeniti nečiji identitet. Tako nešto u Crnoj Gori nisu uspjeli komunisti, pa svakako neće uspjeti ni njihovi epigoni. Imam samo jedno sasvim ozbiljno pitanje. Kako bi crnogorski režim vladao kada narod ove države ne bi bio ogorčeno podijeljen? Zamislite da svi građani imaju ista prava, da su svi ravnopravo zastupljeni u državnoj upravi, na ključnim mjestima države, njene politike, privrede i kulture? Šta bi režim bez „svojih“ Srba? Šta bi svi brojni obespravljeni bez Srpstva?
Mene ne ljuti što Brisel ili Vašington nisu reagovali na izjave zvaničnika o tome da je broj Srba u Crnoj Gori „političko pitanje“, što su ostali ravnodušni na napade na slobodu vjeroispovesti i nisu pokazali zanimanje za moguće nepoštovanje ljudskog prava građana da pripadaju naciji kojoj žele. Sve su to okolnosti. Danas, u času kada sumnjivi rezultati popisa ukazuju na krizu u kojoj se nalazi jedan nedemokratski režim, ja se pitam kakva je reakcija Srbije. Beogradske vlasti se u tremi, pošto ih samo petnaestak godina možda dijeli od mogućeg stupanja u punopravno članstvo Evropske unije, zaklinju u nezainteresovanost. Srpske partije će naravno, podstaknute od režimskih medija, pokrivene raznim medijskim igrama: nasiljima, izvinjenjima zbog nasilja… vjerovatno početi da se međusobno optužuju. Rješenje je, ipak, vrlo jednostavno. Srbija treba da počne trajno i ozbiljno, srazmjerno broju i praksi drugih država, da finansira ustanove i projekte srpskog naroda u Crnoj Gori. Takođe, vrijeme je da Srbija sprovede popis srpskog naroda u regionu. Srpske parlamentarne stranke treba da se politički ujedine. Crna Gora neće postati demokratska država dok srpski narod ne dobije puna prava u skladu sa evropskim standardima.

http://www.dan.co.me/?nivo=3&rubrika=Povodi&clanak=288833&datum=2011-07-18

 

DSS TVRDI DA JE POPIS BIO NEREGULARAN

(3) Send to friend Print Petak, 15. Juli, 2011.| Autor: Agencija BETA

 

BEOGRAD – Demokratska stranka Srbije ocenila je da su rezultati ovogodišnjeg popisa stanovništva u Crnoj Gori neregularni.

„Pošto višegodišnji pritisak na Srbe i trajna usmerenost vlasti da umanji značaj i pravo javne upotrebe srpskog jezika nisu urodili plodom, prionulo se krajnjem sredstvu, krivotvorenju rezultata obavljenog popisa“, ukazala je opoziciona Demokratska stranka Srbije.

Kako je navedeno, DSS podržava sve građane i političke činioce u Crnoj Gori koji se bore za ispravljanje nepravde u vezi sa rezultatima popisa stanovništva. „Niko nema pravo da zatvara oči pred očiglednim nepravdama kojima je neprekidno i sistematski izložen srpski narod u Crnoj Gori“, smatra DSS.

Prema rezultatima najnovijeg popisa u Crnoj Gori, obavljenog u aprilu, od oko 620.000 stanovnika, 44,98 odsto su Crnogorci, a 28,73 odsto Srbi. Na osnovu popisa stanovništva iz 2003. godine, u Crnoj Gori je bilo Crnogoraca 43,16 odsto, a Srba 31,99 odsto. Cnogorskim jezikom govori 36,97 odsto stanovnika Crne Gore, a srpskim 42,88 odsto. Srpskim jezikom, prema popisu iz 2003. godine, govorilo je 63,49 odsto, a crnogorskim svega 21,96 odsto stanovnika Crne Gore.

http://www.kurir-info.rs/vesti/politika/dss-tvrdi-da-je-popis-bio-neregularan-102471.php

ČIJA JE NAŠA CRNA GORA

(3) Send to friend Print Četvrtak, 14. Juli, 2011.| Autor:  JOVICA KRTINIĆ

 

Prebrojaše se, konačno, i Crnogorci. I sad, kao, znamo ko se kako u Crnoj Gori nacionalno oseća, ko divani srpski, ko montenegrinski, ko se kojim bogom kune. Srba, naravno, sve manje, Crnogoraca, o, iznenađenja, sve više. Al’ jezik im malo pobrljavio: u Podgorici i Baru crnogorski jedva pretekao srpski, a novi „šj“ pravopis jedino se istinski zapatio u prestonom Cetinju. U svim drugim delovima „malene & poštene“, kako nam pokaza ovaj popis, većinski se sporazumevaju po srpski!

A ne verujem da je iko, posle onakve i onolike propagande zvanične Podgorice, očekivao da će u Crnoj Gori išta i ikad više imati pretežno srpski predznak. Ali, eto, otelo se. Od Mojkovca do Budve, od Nikšića do Bijelog Polja prost narod i dalje svoj jezik naziva pravim imenom. Što ih, da ne bude zabune, nimalo ne čini manjim Crnogorcima.

Elem, lično poznajem dosta njih koji svoje crnogorstvo nikad nisu stavljali kontra srpstvu. Uvek i svuda izjašnjavali su se kao Crnogorci, verujući da je to, zbog nesporne državotvorne tradicije, ipak drugačije nego kad neko za sebe kaže da je Ličanin, Hercegovac ili Šumadinac. Takvi se nikad nisu stideli da pokažu grobove svojih predaka na kojima je stajalo da su ginuli za srpsku slobodu.

Ali, da budemo načisto, od ovog što je popis pokazao, da Crnogorci ipak većinski govore srpski, danas niko ne bi trebalo da pravi kapital za novu političko-nacionalnu platformu. Posebno ne u Beogradu. Takođe, ako ima imalo pameti u zvaničnoj Podgorici, ovi fakti trebalo bi da ih opomenu da desrbizacija Crne Gore nije dala očekivane rezultate i da je mnogo bolje da u onima koji srpski zbore potraže partnere. I da se okanu ćorava posla – pravljenja neprijatelja od onih koji su im, hteli to da priznaju ili ne, najbliži.
U tom slučaju, najbolje ćemo se razumeti. Ma koji da nam je maternji.

http://www.kurir-info.rs/kolumna/cija-je-nasa-crna-gora-101711.php

 

Kategorije:Uncategorized

Reakcije 13. jula, 14. jula … na rezultate popisa

jul 14, 2011 Ostavite komentar

Draško Đuranović: Srpsko-crnogorski identitetski čvor

14. jul 2011.

1407popispocetnal

Značajnija promjena identitetske svijesti uočljiva je jedino unutar takozvane pravoslavne većine: više je Crnogoraca, manje Srba; srpski jezik je izgubio status dvotrećinskog, crnogorskim govori skoro polovina pravoslavne populacije… Za istinsko sazrijevanje crnogorskog identiteta važnije od svega je graditi pravednu državu jakih institucija i tako ubijediti sve građane da je Crna Gora zajednička budućnost ma kako se nacionalno izjašnjavali. Tek tada će na sljedećem popisu biti mnogo više onih koji neće smatrati da je svetogrđe – zagovarati crnogorstvo u Crnoj Gori

Jedni su se pribojavali, drugi se nadali; bilo je i onih koji su nestrpljivo iščekivali frku i političku nestabilnost…

Nije bilo tako dramatično . Sve je proteklo bez tektonskih poremećaja nacionalne strukture: Crnogoraca je skoro dva procenta više, Srba je tri odsto manje; Bošnjaka i Muslimana nešto više, Hrvata i Albanaca pola procenta manje, Roma jedan procenat – etnička mapa slična onoj od prije osam godina, sa popisnog izjašnjavanja 2003. godine.

Slična da, ali ne – ista etnička mapa. Ovogodišnji popis nije identifikovao drastične promjene, ali jeste ukazao na jedan trend koji će imati značajne političke posljedice. Pet godina života u samostalnoj crnogorskoj državi uticalo je na djelimičnu promjenu identitetske svijesti građana unutar takozvane pravoslavne većine: sve je više Crnogoraca a manje Srba; srpski jezik je izgubio status dvotrećinskog dok crnogorskim danas govori skoro polovina pravoslavne populacije…

Za budućnost političkih odnosa prevasnodno je rastumačiti što se sve dešava u zapletenim srpsko-crnogorskim nacionalnim previranjima, jer ta populacija čini više od dvije trećine stanovništva u Crnoj Gori.

Srpski popisni poraz: Nije bilo neko veliko iznenađenje što su se, svega nekoliko sati nakon oglašavanja rezulta popisa, javili lideri srpskih stranaka i udruženja. Očito, predstavnici ovdašnjih Srba teško su podnijeli rezultate popisa 2011.

1407mandicdannilovic

Tako su iz Nove odmah poručili da – neće priznati popis jer su „Srbi pokradeni“ a lider te partije, Andrija Mandić, se javno zarekao da ta stranka i njene pristalice neće „nikada prihvatiti laž umjesto istine“! Oglasilo se i Srpsko nacionalno vijeće: oni su već konstatovali katastrofalan poraz i rezignirano poručili da su „za ovaj popisni poraz krivi lideri Srba u Crnoj Gori“.

Naravno, daleko je sve od katastrofe, ali brojke govore da politički lideri srpskih stranaka imaju razloga da budu razočarani. Prije svega zato što su politička očekivanja – i ovdje ali i u Beogradu – bila velika a predpopisna kampanja intezivna i poprilično skupa. Sada treba svoditi račune.

A brojke jesu indikativne. Za svega osam godina smanjen je broj Srba u Crnoj Gori za dvadesetak hiljada – na popisu 2003. bilo je 198.414 građana srpske nacionalnosti a 2011. godine njih – 178.110. Moguće je i da nekim zagriženim srpskim „veličinama“ posebno bode oči podatak što su sada „braća“ Crnogorci u preimućstvu nad „braćom“ Srbima u 13 od 21 opštine. Prije osam godina bilo je skoro izjednačeno: 11:10, u korist Crnogoraca.

Sve pobrojano može biti razlog za uznemirenje srpskih nacionalnih bardova ali je teško osporiti validnost popisnog rezultata. Ovogodišnje popisne aktivnosti bile su strogo definisane, usaglašene i nadzirane od evropskih stručnjaka iz Eurostata. Ne samo to: popisna metodologija Monstata je prethodno prihvaćena i od stranaka opozicije; popisne komisije sastavljene na na paritetnoj osnovi od predstavnika vlasti i opozicije a građani su imali priliku dodatne provjere uz pravo da zadrže kopiju popisnog listića… U poređenju sa ranijim popisima, aprilsko izjašnjavanje sprovedeno je bez jednog vidljivog znaka neregularnosti.

Gdje su nestali ljudi: Samo, uporedna analiza rezultata baca sjenku sumnje u izjašnjavanje na lokalnom nivou – na popisu iz 2003. godine!

Analizom brojki uočava se jedna čudna pravilnost: najveće odstupanje i najslabiji rezultati srpske populacije zabilježeni su ove godine upravo u gradovima u kojima je – na  popisu 2003. godine – upravo srpska opozicija imala većinu i sastavljala popisne komisije! U Podgorici, koja je bila „vlasništvo“ vlasti i juče i danas, odstupanje za osam godina je tek na nivou statističke greške – Srba je manje dva odsto, u Kotoru slično, Baru tek četiri odsto…

Na sjeveru, sasvim drugačija slika. Za osam godina opao je broj Srba u svim većim gradovima, poput, recimo,  Bijelog Polja, gdje je Srba manje za 22,4 odsto (3.713 osoba manje) ili Pljevalja – manje Srba za 22,5 odsto (3.953 osobe srpske nacionalnosti manje nego 2003. godine). Još drastičniji pad zabilježen je u manjim sredinama: u Mojkovcu je 35,3 odsto manje Srba; na Žabljaku 43 odsto manje a u Šavniku rekord – 53 odsto Srba manje!

Što se to desilo, gdje su nestali ti ljudi, nije valjda da se svaki drugi Srbin iz Šavnika promijenio „političku vjeru“ i naprasno se preobratio u Crnogorca?

1407djokovic

Kao što je već naznačeno, teško je uočiti nepravilnosti u popisu iz aprila 2003. godine. Zato odgovor treba tražiti na drugoj strani i preformulisati pitanje: da li je, možda, te popisne  2003. godine, u opštinama gdje je na vlasti bila opozicija, izvedena manipulacija sa izjašnjavanjem, potajno upisani ljudi koji su davno napustili Crnu Goru i dobili državljanstvo Srbije? U prilog tezi da ovogodišnji popis ukazuje na neregularnost prošlog popisivanja govori i podatak da je nakon osam godina broj stanovnika u Crnoj Gori manji za oko pet hiljada. Da li zato što je dio populacije vještački  „naduvan“ osam godina ranije?

Ne treba smetnuti s uma: vlast nekadašnjeg srpskog premijera Vojislava Koštunice sve je državljane Crne Gore imala na spisku; da li je koja hiljada onih iz Srbije dopisana – to bi moglo da se ustanovi tek poređenjem popisnih listića.

Patologija svakodnevice: Ipak, srpska predpopisna kampanja jeste dala neke rezultate. Aktivnom propagandom – uz učešće stranačkih prvaka, nestranačkih ličnosti, istakniutih sportista poput Novaka Đokovića, ali i Srpske pravoslavne crkve – kod građana srpske nacionalnosti uspjela se održati politička samosvijest  i motivacija za izjašnjavanje.

Da Crna Gora nije bila oblijepljena srpskim patriotskim plakatima, da ovdašnji politički predstavnici Srba nijesu popis shvatili kao neku vrstu posrednih izbora i političke utakmice i da, na kraju, nije bilo logistike iz Beograda – teško da bi nešto manje od trećine populacije iskazalo idetnitetsku privrženost srpskoj naciji.

1407bilbord

Ta kolebanja, skokovite promjene nacionalne pripadnosti zbog političke propagande ili pritiska, upućuju na jedan socio-patološki sindrom, krakterističan i za ovdašnje Crnogorce i za ovdašnje Srbe, dvije strane iste medalje.

Naime, aprilsko popisivanje je pokazalo da je Crna Gora nedovršeno, u nekim segmentima i nezrelo političko društvo u kojem su moguće manipulacije nacionalnim identitetom.

Kako drugačije objasniti činjenicu da je Beograd potrošio stotine i stotine hiljada eura da bi se ovdašnji Srbi utvrdili u vjeri da su – Srbi; kako razumjeti da se Crnogorci moraju bilbordima ili televizijskim serijalima podsjećati da su – Crnogorci? Rezultati popisa su istinski dokaz da identitetska pitanja nijesu tek namontirana podvala vlasti ili režimskih medija, već dio crnogorske svakonevice.

Crnogorska pirova pobjeda: Zato je, na kraju, još teže razumjeti zbog čega su se vrhovnici vladajuće koalicije, ljudi koji su predvodili crnogorski nacionalni pokret na referendumu 2006. godine, odlučili da umjesto organizovane i zakonite popisne kampanje, ostanu uzdržani u političkoj borbi.

Ne samo uzdržani: DPS-SDP sporenja oko Srpske pravoslavne crkve, periodične izjave predsjednika Filipa Vujanovića o SPC kao „jedinoj kanonskoj crkvi“ i nipodaštavanje crnogorske crkve, baš kao i posredne najave iz DPS-a o potrebi mijenjanja  neophodnosti državnih simbola – ne bi se mogle svrstati u kategoriju pozitivnih političkih poruka. Uz sve to, ne treba zanemariti organizovanu i perfidnu propagandu protiv crnogorskog jezika koju su predvodili pisci i urednici nekih „nezavisnih medija“…

1407luksic

Sve je to poprimilo obrise – antikampanje. Iz tog ugla posmatrano, nije čudo što se iz izjava čelnika vladajuće koalicije moglo nazrijeti zadovoljstvo: premijer Igor Lukšić je govorio da je „pobijedila multietnička Crna Gora“, predsjednik parlamenta Ranko Krivokapić je upozorovao da se više „ne mogu praviti planovi u Crnoj Gori bez Crnogoraca“. Nešto u stilu: kako smo igrali, odlično smo prošli!?

Popisni podaci, međutim, ne daju razloga za neku euforiju među „žestokim suverenistima“: Crnogorci jesu relativna većina, ali nijesu većinski narod; jeste se udvostručio broj građana koji govore crnogorskim jezikom ali crnogorski jezik nije postao dominantan jezik.

Za tu činjenicu se ne može okriviti ni Beograd niti ovdašnja srpska opozicija crnogorskoj vlasti. Prosto: dio građana, ni pet godina nakon suverenosti, nije prepoznao savremenu Crnu Goru kao svoju državu, niti ojačao emotivnu vezu sa domovinom. I zato su mogući popisni preokreti: značajan dio građana u Crnoj Gori osjećaj pripadnosti srpskoj ili crnogorskoj naciji ne vezuje za pripadnost državi nego više za – naklonost određenom političkom projektu ili partiji!

1407krivokapic

Političke poruke: Stoga je važno da se rastumači popis 2011: političke tenzije i politička agresija krunski su dokaz da identitetska pitanja nijesu crnogorska prošlost i da guranje pod tepih neće razriješiti probleme već ih učiniti nerješivim i pogubnim za građane i državu. Voljno ili ne, crnogorska vladajuća koalicija mora da nađe način za kompromis i sa liderima srpskih stranaka i, još važnije, sa građanima koji se izjašnjavaju kao Srbi: sindrom podijeljenog društva razarajući je za Crnu Goru.

Opisani „popisni trendovi“ ukazuju da u Crnoj Gori lagano – možda isuviše sporo – sazrijeva svijest o crnogorskom identitetu, bilo da je riječ o pripadnosti državi ili pak crnogorskoj naciji.

No, za istinsko poistovjećivanje ovdašnjeg građanina sa crnogorskom državom; za stvarno sazrijevanje crnogorskog identiteta –  nije poželjno samo da postoji konsenzus oko identitetske strategije ili dogovor oko propagandne kampanje. Za nacionalno izjašnjavanje proces identifikacije sa državom je presudan faktor: potrebno je običnog građanina uvjeriti da Crna Gora nije privatna država, da je samostalnost bila uslov progresa i da ovdje ne vlada ni prva ni druga familija.

Drugim riječima, za porast broja „vjerujućih“ važnije od svega je graditi pravednu državu jakih institucija; tek tako je moguće ubijediti sve građane da je Crna Gora zajednička budućnost svima. I tek tada će na sljedećem popisu biti mnogo više onih koji neće smatrati da je svetogrđe – zagovarati crnogorstvo u Crnoj Gori.

Draško ĐURANOVIĆ

http://www.portalanalitika.me/politika/tema/31680-srpsko-crnogorski-identitetski-vor.html

Попис 2011. потврђује исто што и 2003.

среда, 13 јул 2011 22:48 ИН4С

Народна странка је са посебном пажњом анализирала резултате Пописа становништва реализованог 2011. године, који се односе на питања националности, вјероисповјести језика у Црној Гори, наводи се у саопштењу портпарола те странке Славише Губеринића. „Суштински закључак који произилази из пописних резултата јесте да се резултати овог пописа у своjим темељним одредницама не разликују битно од резултата пописа из 2003. године. Tи резултати показују да Срби и даље чине око једне трећине укупног становништва, а српски језик је као што се и зна доминантан у Црној Гори. Што се тиче тачности података које је јуче објавио МОНСТАТ, констатујемо да не можемо доносити крајњи суд о њима, будући да Народна странка, ни на који начин, није учествовала у припреми и спровођењу пописних радњи, па није била ни у могућности да контролише пописивање и уношење података о пописаним грађанима.

Међутим, и ови јуче објављени резултати, као и они из 2003. године, потврђују да нема већинског народа у Црној Гори, да је српски језик доминантан, те указују на чињеницу да поједина уставна рјешења, посебно она која се односе на службени језик не одражавају политичку реалност исказану на попису. У том смислу би наставак уставне дискриминације према грађанима који говоре српским језиком, значио кршење европских стандарда на европском путу Црне Горе. Зато, позивамо све релевантне политичке субјекте да сједну за сто, и договоре рјешења која ће превазићи подјеле у Црној Гори, и која ће од Црне Горе створити грађанску државу у којој ће Срби стећи права која већ имају други народи и етничке заједнице“ наводи се у саопштењу портпарола НС  Славише Губеринића.

http://in4s.net/index.php/politika/srbija-cg-srpska/8854-popis-2011-potvruje-isto-to-i-2003

Горки плодови жилавог дрвета

среда, 13 јул 2011 21:10 Владимир Павићевић-ИН4С

Попис је показао да су Срби, упркос свему што се овдје дешавало у протеклих двадесет година, и даље довољно бројни да би захтјеви за равноправношћу и престанком дискриминације били и оправдани и одрживи.

У томе је суштина, не то да ли нас има 29% или 33%! Уосталом, Монстату и овом приликом вјерујем онолико колико им вјерујем кад кажу да наше богатство расте из године у годину и да је и ова туристичка сезона рекордна по броју посјетилаца и заради. Ако је поменута институција манипулисала подацима и смањила број Срба, не видим шта се тиме добило осим пролазног психолошког ефекта коме смо, истина, допринијели и ми, хватајући се на причу о процентима као о најважнијој ствари од које нам живот зависи. Срби сад имају паметнијег посла него да се доказују да ли је било пљачке и ко то лаже а ко говори истину – на примјер, да претворе своју бројност у политичку снагу.

Ипак, мало и о одговорности политичких странака у овом послу, тачније речено о одговорности НСД која се сама наметнула као заштитник и контролор регуларности пописа. Не бих да будем груб, али их је власт (опет) превела жедне преко воде. Уколико се десила пописна пљачка, они су је легитимисали својим договарањем са режимом. Још један доказ опозиционе политичке кратковидости и још једно сађење тикве са ђаволом које је протекло са очекиваним резултатом. Неко би морао да понесе одговорност, достојанствено и без изговора. Да ли ће се то и десити? Највјероватније неће, политичке странке одавно не воде рачуна о бирачком тијелу и политичкој одговорности.

Али, ту смо да их, ако почну да изврдавају, подсјећамо.

Стално.

Из дана у дан.

А сад:  шта даље радити?

Најприје, сјетимо се оног необично зрелог понашања свих српских субјеката пред попис. Није било међусобног грижења, није било ситничарења, ситних пакости, није било оптужби… Прећутно, без икаквог формалног договора, остварено је јединство Срба. Тај преседан треба одржати и претворити га у свакодневну праксу. Прије него што се партијски портпароли разлете да штанцују саопштења у којима ће сипати дрвље и камење на кривце а то су увијек други, прије него што се међу Србима поново прокопају страначки ровови, нека се политичари, а и сви остали, сјете да је то све већ виђено и са познатим резултатима. Срби данас не траже неког ко ће да упире прстом и говори „видите ли како сам ја био у праву а они неспособни“ – Срби траже онога који ће да их уједињује. Тај који на себе преузме тако незахвалан и фрустрирајући посао не може бити ситна душа која се хвата за сваку ситницу, не може бити увријеђена госпођица која на сваку увреду (а биће их) подигне нос и неће више да се игра, не може бити неко ко ће клонути први пут кад схвати колико људи могу да буду зли, пакосни и памећу ограничени.

И тај ће морати, што је можда и најтеже, да говори истину која боли чак и кад лијечи.

Има ли таквог данас? Ја га не видим а волио бих да се варам и да се такав нађе, бар у наредних десет година.

У БЈРЦГ нема већинског народа, Срба је и даље много за дукљански политички пројекат а било би нас много све и да је један једини преостао. Антисрбизам је срце дукљанства, без њега та идеологија не може да преживи. Припремимо се на нову борбу. Ово ће да траје.

Све се теже живи. Видјећете да на лицима обичних смртника, без обзира да ли су Црногорци или Срби, Бошњаци или Албанци нема много ни туге ни тријумфа због тога што је на попису више ових а мање оних. Људи се боре да преживе и та им је борба, ма шта ми о томе мислили, најважнија а све тежа, из дана у дан. Проценти су им посљедња рупа на свирали и прича о њима може само да иритира.

А и та свакодневна борба за преживљавање није мање наша и није од мањег значаја.

Срби су одбранили своје постојање. У рукама имају могућност да одбране и своја права, условљавајући власт уставним промјенама и доношењем изборног закона.

Наше национално изјашњавање није само потврда нашег идентитета, није само изражавање пијетета према нашим прецима и претходницима, није, на крају, само још једна потврда да нисмо тикве без коријена. Оно је, бар овдје и сада, одраз наше тежње да будемо слободни људи.

Та тежња ка слободи Србе данас повезује више од било чега другог и представља нашу највећу заједничку вриједност – већу чак и од све наше крваве историје, језика, културе…из којих произилази и које надраста.

Горки су плодови са нашег дрвета.

Али је дрво веома жилаво и, бар засад, не престаје да рађа.

http://in4s.net/index.php/politika/srbija-cg-srpska/8853-gorki-plodovi-zilavog-drveta

И стварни и фалсификовани подаци нам отварају исти политички простор

уторак, 12 јул 2011 21:13 Дејан Костић – ИН4С

Власт у Црној Гори је желећи пошто-пото одржање тренда “идентитетских успјеха“ искористила најмоћнију институцију за виртуелно уљепшавање стварности – Монстат. Годинама из те институције добијамо информације о сјајном животу, све већим платама, незабиљеженим стопама економског раста итд.

Тако, а из сасвим себичних разлога малог национал-социјалистичког круга, објављена је жељена пописна слика. У тој фантазмагоричној представи српски језик драстично пада, Срби такође, док оно “црногорско“ расте и цвјета. Тиме је и коначно стваљена тачка на енигматичну промјену на челу Монстат-а, кад је режим свега мјесец дана прије почетка пописа довео извјесну Гордану Радојевић на мјесто директора. Њена улога као инструмента пописне крађе је трагично ниска, али је тек у правно уређеном систему могуће утврдити и конкретну одговорност.

На другој страни, не постоји разлог за потиштеност и разочарење међу Србима и припадницима српске језичке заједнице. Очигледно је направљен толико добар резултат да и након бруталне пописне крађе, Монстатова пописна објава, односно пописни декрет отвара српском народу и говорницима српско језика исти политички простор као и они стварни подаци. У сваком случају, и прије и након крађе, српски језик је доминантан, те се морају правити уставне и законске корекције његовог правног статуса.

И на крају завршавам коментаром посјетиоца са ником “В“ “Колико има Срба? 35%, 40% … није битно и да нас је 5%, ако смо сложни и ако имамо сви кичму – довољно нас је.“ И има нас 35% и имамо кичму, а слоге нам традиционално фали.

http://in4s.net/index.php/politika/srbija-cg-srpska/8835-i-stvarni-i-falsifikovani-podaci-nam-otvaraju-isti-politiki-prostor

По(т)пис

уторак, 12 јул 2011 12:11 Славиша Чуровић

Од кога је и добро је! Како су нас бројали, добро смо прошли! Какве “силе пут нас зијевају за двострукост ни мислит не треба”! Ко нас води можемо бити срећни и са овим!  Тако говори народ ових дана и ја то чујем. А знам следеће. 1997-ме када је почела ова анти-српска хистерија био сам у гротлу свега тога, као тек млад умјетник. Сјећам се са колико смо се сви притисака суочавали. Притисци су били: суптилни, насилни, на ријечима, физички и свакакви други које можете замислити. Тек тада је почела машина да се уходава а касније да меље. Сваки знак слабости се пратио, свака врста “одступања од државног пројекта” кажњавала. Телевизија је тих дана доживљавала “чистилиште”, новине су се “трансформисале” па кад је и то било мало појављивале су се нови штампани медији у циљу који се остварио 2006-те на референдуму. Али циљ није био само тај, независност, он је био генерисан мржњом, омеђен латифундијском подјелом земље, подржан гротескном подршком међународног крупног капитала и на крају, спроведем математичком прецизношћу острашћених људи који су имали своје ситносопственичке интересе.

Сјећам се да сам улазио у телевизију Црне Горе да радим и са врата поздрављао “Чуровић Југославија” а добијао стална упозорења да не радим у млину и да се Црна Гора прави државом те да треба кад нешто коментаришем тада да не кажем “наша репрезентација” него “Репрезентација Југославије”, да не кажем “браво Стојковићу, какав потез, идемо на Европско првенство”, него да казем “Стојковић, гол, 2-1” и то тако хладно да се народ не би напаљивао. Нисам ја ово слушао никад па сам и отишао одатле, али јесу остали који су се бојали свога хлада, бојали за посао, бојали за породицу и на крају бојали за себе и од себе. Никад нисам схватао мозгове ових људи, до јуче једно, од данас друго, зарад неке смијешне плате коју смо примали. Неки су говорили “Треба да прехраним породицу, треба да се запослим”! Ма немој ми рећи, као да не можеш да радиш нешто мање исплативо а да останеш што јеси! Али у црногорској природи је то тако, што мање напора а што више пара и привилегија и тако су “легли на руду”. Када се у центру операција овог пројекта проучавао ментални склоп народа на који се прича односи добро се знало ста значи “леба без мотике”.  Довољно је било “грактати и арлаукати” а паре и привилегије би долазиле. Свакоме је остављен простор да гракће колико може а да млати паре кад год стигне, јер каса је била отворена само за грактаче и нове грактаче. А било је лако поломити кичму човјеку који ради тада за 200 марака и храни породицу, јер за грактање ће добити 10 па и 20 пута више.

На другој страни, није се могао ни симпатисати режим прво Милошевића а потом неспособног Коштунице, који су Србе у Црној Гори посматрали као какав Лазаревац или Пожаревац. Дај им гусле, дај им војводе, дај им прасе на ражњу, какве панегирике херојства и мало пара само за главаре и они ће бити сретни.Тако су ови генијалци водили политику да су успјели да један умре у Хагу а други да остане на 5 посто (пошто су му Црногорци кадровали и у самој странци) а Црну Гору да јуначки изгубе. И право рећи, какви смо били  ми који смо се осјећали и осјећемо Србима, нисмо могли са њима, а ни са влашћу званичном у Црној Гори. Једни негирају да смо то што јесмо, а други негирају нашу посебност и различитост, ако хоћете.

Шта је резултат овакве генијалности?Срба је званично око 29 посто сада, српски језик говори 43 посто.Да нисмо можда требали да очекујемо да ће нас бити више? Пребројавали су нас два мјесеца, као да смо Кина! То је сваком нормалном био сигнал да нешто није у реду.Тражило се да наши људи буду у општинским комисијама приликом бројања, но одусташе генијалци који тобож воде народ и пружише руку власти. А сад ће ти исти да удрају у прса и млате “о кукавно српство угашено”. Волу је јасно да је овај попис лаж. А јел мислите да неће проћи? Проћи ће и сви ће бити задовољни. Зашто? Идеалан тренутак пописа. 12-ти јул, сјутра ће бити 13-ти(Дан Устанка), љето је, а ко је љети видио да се праве демонстрације, народ оће да се купа а не да млати по улицама итд,итд. Јер нико не протестује на 45 степени у Подгорици.

Но, има и добрих момената.Како год да су “штимали” урадили су то аматерски. Зашто? Свако нормалан ово може да обара. Рома 1 посто? Неопредијељених 5 посто? Е ето вам укупно 10 посто да се манипулише.

Опет, како год да су притискали остала је постојана трећина народа који се не даде “у ланце везати”, остала је већина за српски језик и опет имамо право да се надамо да нас морају поштовати,  да нас се морају бојати, да нас морају узети у обзир кад год што граде, макар градили погрешно као и до сада. Зашто? Неће моћи да се држи једна трећина народа изван власти, то прво, друго- неће моћи да се игнорише 43 посто српског језика пред било којом међународном институцијом и неће моћи да се каже да било ко овдје чини већину, а кад већине нема морају се правити компромиси. Сад, мора се и наћи партнер за компромис, а партнерство није одлика овог поднебља, но морамо се учити.  Морају нам пружити руку, морамо је прихватити, а што је важније морамо се борити да опстанемо и да растемо, морамо прихватити да смо у 21-вом вијеку, који у Црну Гору стиже са закашњењем од 3 деценије и да се скупимо, схватимо да морамо делати за добро нас Срба у Црној Гори другачије него до сада, паметније, са више такта, цивилизованије, образованије и са новом енергијом, новим људима, новим идејама, мукотрпним радом, сталним освјеживањем кадра, већом посвећеношћу, просвјећеношћу и КОМПРОМИСОМ!

Ко не схвата да нам он треба, свешће нас на 5 посто а то је тежња кругова који на неки начин држе власт или су њен прирепак већ 14 година и имају само један циљ- сатријети нас. Ако већина у власти ово подржава онда је све узалуд, онда имамо само борбу! До краја и без обзира на последице,”Храбро или с копљем у трње”, “Удри, докле махат можеш” или Магбетовски “Борићу се док ми и кости и месо не буду смождени”. Е па нека се замисле, та већина у власти, или Магбет, Његош или 21-ви вијек. Морају се отријезнити а ми бити спремни. Па нека мисли ко шта хоће, друге истине нема! Нити ће је бити! Засад и заувијек!

http://www.in4s.net/index.php/kolumne/37-kolumne/8828-potpis

НОВА и ДСС: Срби покрадени, не признајемо попис!

среда, 13 јул 2011 19:20 Новости

Ишчекивани с нестрпљењем и политичким тензијама, резултати пописа становништва у Црној Гори, показало се, нису донели много новог, али јесу различита реаговања.

Чињенице да је, у односу на попис из 2003, број Црногораца повећан за нешто мање од два одсто, а број Срба мањи за око три одсто, различито се тумаче, баш као и то што, упркос томе што је по Уставу службени, црногорски језик није већински.

Све у свему, показало се да у Црној Гори ниједан народ нема натполовичну већину, што су председник парламента Ранко Кривокапић, председник ДПС Мило Ђукановић и други званичници оценили као леп пример „мултинационалне“ и „грађанске“ државе. Ни Срби нису незадовољни јер је, како каже Предраг Поповић, председник Народне странке, „српски корпус“ издржао све притиске и манипулације власти и очувао „генетски код“ црногорског народа.

Па ипак, дилема где се деде три одсто Срба, изазвала је и сумње. Тако Нова српска демократија неће признати резултате овог пописа.

– Имали смо узорак од 206.000 пописница, по којем је Срба 33,03 одсто, а српским језиком говори 46,92 одсто – коментарише за „Новости“ Андрија Мандић, председник Нове. – Уз то, учествовали смо у контроли уноса података у документацију Монстата, што нам је такође потврдило наше процене. Али, испоставило се да су званични резултати у промил истоветни са нашима, само када се ради о броју Црногораца и грађана који говоре црногорским језиком, док су подаци који се односе на Србе и српски језик, без сумње, умањени за четири процента!

Пошто је чак 4,87 одсто (око 30.000 грађана) искористило могућност да се уопште не изјашњава о нацији и језику, претпоставља се да је и ту реч о Србима, углавном онима који раде у државним службама, који су тако избегли могуће непријатности на послу.

– То није битно – сматра др Ранко Кадић, председник Демократске српске странке (ДСС).

– Из авиона се види да је Монстат покрао попис! Не треба много анализа за оцену да су „одока“ обавили задатак да Срба буде што мање. Ево једног поређења у односу на попис из 2003: у Бијелом Пољу и Колашину је четири, односно две хиљаде становника мање. Баш за толико је, испада, мање Срба. Па нису се ваљда само Срби исељавали? ДСС овакав попис неће прихватити…

Др Кадић тврди да, упркос свему, ипак није прошао пројекат Мила Ђукановића да Црногораца буде више од 50 одсто, а да црногорски језик буде већински. Зато су статистичари били принуђени да макар „ублаже пораз“.

После „врућих“ реаговања у уторак, попис, ипак, већ од среде, полако одлази у други план, јер се, када се све сабере и одузме, ништа није драматично променило у односу на до сада важеће податке о „идентитетским питањима“.

http://www.in4s.net/index.php/politika/srbija-cg-srpska/8850-nova-i-dss-srbi-pokradeni-ne-priznajemo-popis

Матица српска: Монстат објавио жељени а не стварни резултат у ком је предзнак “српски“ посебно третиран

четвртак, 14 јул 2011 08:56 ИН4С

Предсједништво Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори поводом објављивања резултата пописа у Црној Гори 2011. сматра да су припадници српске језичке заједнице и српски народ, имајући у виду све што је у Црној Гори предузето између два пописа према грађанима Црне Горе, који свој идентитет препознају као српски, показали виталност, одважност и снагу, довољну да се одупру агресивном идентитетском инжињерингу.

Попис као цивилизацијски искорак, свуда гдје се спроводи, има за задатак да потврди слободу постојања и изјашњавања по свим питањима грађана на одређеној територији, да би та непобитна истина послужила свим њеним структурама (привредним, научним, политичким) за прецизнију оријентацију у будућем дјеловању и стварању добробити свих пописаних. Званично објављени резултати, били тачни или не, показују да тај цивилизацијски искорак, који је Римско Царство остварило још прије нове ере, Црна Гора још није направила, него да су и даље и постојање и слобода изјашњавања и истина угрожени од стране идеолошки конструисаних привида. То се посебно односи на она питања која чине срж сваког идеолошког идентитетског склопа: национална неизјашњеност (4,87), вјерска неизјашњеност (2,63), језичка неизјашњеност (3,99) као шлаг на торти вјештачки фабриковане нове Вавилонске куле (у којој се ниједан изабрани језик не поклапа са својом националном структуром).

С друге стране, тврди се, упркос свим нелогичностима, да је резултат пописа забетониран и да нико нема право било каквог довођења у питање његове тачности. Поставља се питање какву функцију онда имају копије пописних листића које су остале у посједу пописаних. Из тога слиједи да овакви резултати никоме не могу послужити за прецизну и јасну анализу на добробит свих пописаних, већ да се ради о жељеном и штелованом, а не стварном пописном резултату, гдје је предзнак српски био посебно „третиран“ и послужио као средство за „пумпање“ неуспјелог идеолошког пројекта у који је између два пописа упразно уложена огромна идеолошка енергија на штету свих (не)пописаних.

Ипак, мимо жеља идеолошких конструктора нове Црне Горе, и наспрам неписаног правила да је попис у Црној Гори увијек теренски одраз идеологије владајуће групе, сада је јасно да се на посљедња два пописа оваква тенденција мијења и да, упркос свој идеолошкој тортури, почиње да се назире могућност слободног изјашњавања и грађанског отпора владајућој идеологији. Матица српска у Црној Гори тај трачак слободе и отпора јасно види у дијелу грађана који се национално изјашњавају као Срби и оном дијелу популације националних Црногораца који се изјашњавају као говорници и даље преовлађујућег српског језика. Они су једини добитници на овом попису и једини гарант будућег развоја Црне Горе као грађанске државе.

Општа слика пописа која се ових дана медијски пласира потврђује да је Црна Гора још увијек идеолошка заједница, а не грађанско друштво.

Матица српска у Црној Гори још једном искрено честита и захваљује свим грађанима који су показали карактер и упорност у одбрани својих темељних идентитетских вриједности.

http://www.in4s.net/index.php/politika/srbija-cg-srpska/8866-matica-srpska-monstat-objavio-eljeni-a-ne-stvarni-rezultat-u-kom-je-predznak-srpski-posebno-tretiran

Како обуздати ситношићарџијски дух српске политике

четвртак, 14 јул 2011 11:38 Дејан Костић – ИН4С

Спирала неодговорности у српској политици, ситношићарџијског духа и искључиве посвећености дневном страначком интересу се изгледа наставља.

Након што је власт ДЕКРЕТОМ објавила жељене резултате пописа, и то на конференцији за штампу портпарола пописне крађе, извјесне Гордане Радојевић, почело је разрачунавање на српској политичкој сцени. Идеалан сценарио за дукљанске властодршце! Без сопствених губитака постижу оно што нису успјели нити током пописне кампање ни стварним резултатима пописа – да обесмисле храброст и исказану виталност српског народа показаног у условима апартхејда, најстрашније полицијске и медијске тортуре у БЈРЦГ.

Међутим, они који највише оптужују ни сами не схватају да им се ова јефтина политичка пропаганда може већ сјутра вратити као бумеранг. Може сјутра, а ако ћемо доследно и “на прву лопту“, онда може и данас. Само подсјећање на хронологију важнијих догађаја током пописа, а посебно ако би дали принципијелно тумачење појединих потеза који су остали ван очију јавности би већ имало тај – бумеранг ефекат. Да ли то треба чинити? Не, али је важно да то сви схвате. И они који прозивају и они који би да одговоре на прозивке.

Стога, треба се зауставити на реченици коју је предсједник СНП-а изјавио: “Није ријеч о резултатима пописа, већ о подацима које је објавио Монстат“. Овдје би политика морала слиједити граматику, те ставити тачку.

Шта Срби и говорници српског језика, они који су потврдили доминацију и у стварним резултатима чак и у лажној Монстатовој објави, добијају од бесомучне јавне прозивке? И то свега мјесец и по дана од почетка нове школске године.

Сјајан текст Владимира Павићевића “Горки плодови жилавог дрвета“ сублимира већину одговора за питања која нам се намећу у овом тренутку. Међутим, један пасус може послужити и као програм понашања водећих заступника интереса српске идентитетске заједнице у БЈРЦГ у постпописном периоду:

Прије него што се партијски портпароли разлете да штанцују саопштења у којима ће сипати дрвље и камење на кривце а то су увијек други, прије него што се међу Србима поново прокопају страначки ровови, нека се политичари, а и сви остали, сјете да је то све већ виђено и са познатим резултатима. Срби данас не траже неког ко ће да упире прстом и говори „видите ли како сам ја био у праву а они неспособни“ – Срби траже онога који ће да их уједињује. Тај који на себе преузме тако незахвалан и фрустрирајући посао не може бити ситна душа која се хвата за сваку ситницу, не може бити увријеђена госпођица која на сваку увреду (а биће их) подигне нос и неће више да се игра, не може бити неко ко ће клонути први пут кад схвати колико људи могу да буду зли, пакосни и памећу ограничени.

Ако појединачно не могу да се изборе са ситносопственичким, онда ваљда могу заједно, јер и најбољи пописни резултат нама ништа не значи ако га ОНИ политички не материјализују. А та прича тек слиједи.

http://www.in4s.net/index.php/politika/srbija-cg-srpska/8871-kako-obuzdati-sitnoiardijski-duh-srpske-politike

Чедомир Антић: Црногорском режиму шовинизам последње упориште

четвртак, 14 јул 2011 11:33

Објављени су резултати пописа у Црној Гори. Према установама које су под строгом контролом црногорског режима удео припадника српског народа у укупном становништву ове републике опао је током осам година за више од 10 одсто. Реч је о три процента укупног становништва. Број грађана Црне Горе који говоре српским језиком опао је чак за једну трећину!

Српски више не говори ни двотрећинска, ни апсолутна већина становника Црне Горе. Црногорски језик постао је говорни језик двоструко већем броју грађана него пре осам година.

Све се ово догодило у условима увредљиве неравноправности српског народа у Црној Гори. У државној управи и локалној самоуправи српска трећина грађанства Црне Горе нигде не прелази четири одсто запослених. Српски народ је изложен разноврсним дискриминацијама: српски језик је потиснут из школства, а сузбијање Српске православне цркве истакнуто је као један од програмских циљева владајуће партије, иначе „чланице Социјалистичке интернационале“.

Попис становништва спада у домен људских права. Не постоји контрола и провера пописног поступка. Ипак, српске странке у Црној Гори су уз помоћ народа дошле у могућност да прате процес гласања и према њиховим проценама – које се, гле чуда, само у случају броја Срба и неопредељених не поклапају са званичним разултатима – број Срба се повећао у односу на прошли попис, и то на око 33 одсто укупног становништва. Српски језик је истина пао, али њиме и даље говори око половине грађана Црне Горе. Тренд је био да је неопредељених све мање.

Понашање црногорских власти и њихових присталица одавало је у првим седмицама пописа велики, срамотни страх. Реч је о паници режима коме је шовинизам последње упориште. Све ово не би било могуће да је Србија имала јасну и активну политику према Црној Гори и да је вршила уставне обавезе слободне и модерне европске државе. Није касно да коначно извршимо попис српског народа у региону. Тако би спречили будуће злоупотребе, а можда би помогли и демократизацију Црне Горе.  (Блиц)

http://www.srpskenovinecg.com/crnagora/10417-cedomir-antic-popis-2011

Kategorije:Uncategorized

Zvanični rezultati popisa: Crnogoraca 44,98 odsto, Srba 28,73 odsto

jul 12, 2011 Ostavite komentar

Izvještaji TV kuća u vezi objave rezultata popisa, 12. jul 2011.

Zvanični rezultati popisa: Crnogoraca 44,98 odsto, Srba 28,73 odsto

Srpskim jezikom govori 42,88 odsto građana, a crnogorskim 36,97

U Crnoj Gori se 44.98 odsto građana izjašnjava kao Crnogorci, dok je 28.73 odsto Srba, potvrdili su zvanični rezultati popisa stanovništva.

Prema rezultatima popisa koje je danas objavio Zavod za statistiku (Monstat) u Crnoj Gori živi 8,65 odsto Bošnjaka, Albanaca je 4.91 procenata dok Muslimani 3.31 procenat stanovništva.

Hrvata je 0.97 odsto, Roma 1.01 dok je 4.87 odsto stanovnika nije željelo da se izjasni u pogledu nacionalne odnosno etničke pripadnosti.

Na popisu stanovništva iz 2003. godine Crnogoraca je bilo 43 odsto, dok se 32 odsto građana izjasnilo da su Srbi. Srpski je tada govorilo 64 odsto građana, a crnogorski 23 odsto4.87 građana nije htjelo da se izjasni o nacionalnoj pripadnosti.

Monstat je na konferenciji za novinare objavio rezultate popisa stanovništva, koji se odnose na vjeroispovijest i maternji jezik.

Srpskim jezikom govori 42.88 odsto građana, a crnogorskim 36.97.

Albanskim jezikom govori 5.27 odsto građana, bošnjačkim jezikom govori 5.33 odsto, hrvatskim 0.45 i srpsko-hrvatskim 2.63 odsto.

Vjeroispovjest

U Crnoj Gori ima 1,34 odsto ateista, pokazao je popis stanovništva

Prema podacima ovogodišnjeg popisa 72.07 odsto stanovnika se izjasnilo kao pravoslavci, dok je 15.59 izjavilo da im je vjera islam.

Muslimanske vjeroispovjesti bilo je 3.14 odsto građana, katolika je 3.44 dok je ateista 1.24 odsto.

Ostalih vjeroispovjesti je 1.02 odsto dok 2.67 odsto stanovnika nije željelo da se izjasni.

Po gradovima

Crnogorci su najbrojnija nacija i u polovini crnogorskih opština, a najviše ih je na Cetinju 90,5 odsto, Danilovgradu 64.19 i Nikšiću 63.7 odsto.

Srbi su većina i u Beranama (42.96), dok je Crnogoraca u tom gradu 26.02.

Prema rezultatima popisa Bošnjaci čine većinu u Rožajama (83.91) i Plavu (51.90), dok su Albanci sa 70.66 odsto većina u Ulcinju.

  • u Podgorici živi 57.35 odsto Crnogoraca, 23.26 odsto Srba dok je Bošnjaka 1.98, a Albanaca 5.13 procenta
  • u Baru se 46.5 odsto građana izjasnilo kao Crnogorci, Srba je 25, 34 odsto, Bošnjaka i Albanaca 5.12 odnosno 5.98 odsto.
  • u Budvi 48.19 odsto stanovnika Budve su Crnogorci, 37.71 Srbi
  • u Kolašinu 57,42 odsto Crnogoraca dok je 35.75 odsto Srba.
  • u Mojkovcu 59.12 odsto Crnogoraca, u odnosu na 35,47 procenata Srba
  • u Bijelom Polju su najbrojniji Srbi (35,96), Crnogoraca je 19.13 odsto, Bošnjaka 27.34 a Muslimana 13 procenata.
  • u Pljevljima se kao Srbi izjasnilo 57.07 odsto stanovnika, 24.34 odsto je Crnogoraca, a među Pljevljacima je Bošnjaka 6.91 i 5.65 Muslimana.
  • u Plužinama se 65.6 procenata stanovnika izjasnilo kao Srbi dok je 27.79 Crnogoraca
  • u Herceg Novom 48,89 odsto Srba, 33.68 Crnogoraca i 2.14 osto Hrvata
  • u Šavniku se 53.82 odsto građana izjsnilo kao Crnogorci, a 42.42 kao Srbi
  • na Žabljaku 50.43 Crnogoraca i 41.30 Srba
  • u Tivtu se 33.25 odsto stanovnika izjasnilo kao Crnogoci, 31.61 kao Srbi dok je Hrvata 16.42 odsto
  • u Kotoru je 48.88 Crnogoraca, Srba je 30.57 dok je Hrvata 6.87 odsto

Crnogorski jezik većinski u Podgorici, Baru i na Cetinju

U Podgorici 42.40 odsto građana govori crnogorski jezik, 41.17 govori srpski, 5,27 priča bosanski a 5.53 albanski.

Srpskim jezikom govori 61 odsto Žabljačana, a crnogorskim 32.39 odstoOsim u Podgorici crnogorski je većinski jezik još samo na Cetinju (82,83) i Baru 43,32.

U Budvi srpskim jezikom govori 51,92 odsto građana, dok crnogorski govori 34.78 Budvana.

U Bijelom Polju srpskim jezikom govori 44,99 odsto građana, a crnogorskim 36,85 procenta.

Srpski jezik govori 67,52 Pljevljaka, crnogorski 23.38 odsto, dok se 61,52 odsto građana Herceg Novog izjasnilo da govori srpski a 23,41 da govori crnogorski jezik.

U Mojkovcu srpski govori 55,43 odsto građana, 38.63 govori crnogorski, dok u Nikšiću srpski govori 45,44 odsto stanovnika a 43.75 govori crnogorski.

Srpskim jezikom govori 61 odsto Žabljačana, a crnogorskim 32.39 odsto, dok je u Kolašinu srpski maternji jezik za 58,25 odsto građana, a crnogorski za 36.42 Kolašinaca.

http://www.vijesti.me/vijesti/zvanicni-rezultati-popisa-crnogoraca-44-98-odsto-srba-28-73-odsto-clanak-28461

MALE manjine

U Crnoj Gori oko 1.000 Jugoslovena, 100 Turaka, 130 Njemaca…

Osim predstavnika nacija koje imaju svoje predstavnike u Skupštini Crne Gore, na popisu su evidentirani i građani nacija koje ne prelaze broj od 1.000 stanovnika.

Popis je pokazao da u Crnoj Gori živi 131 građanin njemačke nacionalnosti i 104 Turčina.

Među građanima Crne Gore ima 946 Rusa, 354 Slovenca i 900 Makedonaca.

Na popisu je evidentirano 337 Mađara, 1.154 Jugoslovena i 135 Italijana.

Anonimna grupa Crnogorski Džedaji koja je prije popisa pozvala građane da se tako izjasne nije uspjela da pređe cenzus od 100 građana.

http://www.vijesti.me/vijesti/u-crnoj-gori-oko-1-000-jugoslovena-100-turaka-130-njemaca-clanak-28490

Vuksanović: U Crnoj Gori prisutan trend nasilne asimilacije Srba

12. jul 2011.
SharejulvuksanovicokPopisni procenti o nаcionаlnoj strukturi koje je prezentovаo Monstat svjedoče o uslovimа u kojimа je u toku poslednjih petnаest godinа živio srpski nаrod, odnosno o аsimilаciji Srbа kаo trendu u Crnoj Gori, navodi se u saopštenju Srpskog nacionalnog savjeta dostavljenom Portalu Analitika.- Popisne informаcije o srpskoj jezičkoj populаciji i broju nаcionаlnih Srbа nаžаlost idu u prilog koncepciji nаsilne аsimilаcije, аli i potvrđuju dа je Srpski nаcionаlni sаvjet bio u prаvu kаdа je tvrdio dа su Srbi u Crnoj Gori ugroženi i dа su konstаntnа političkа mаnjinа, kazao je predsjednik Srpskog nаcionаlnog sаvjetа Momčilo Vuksаnović.- Imаjući u vidu ogromne pritiske kojimа su Srbi bili izloženi, аtmosferu u kojoj je popis održаn i neodgovornost pаrlаmentаrne opozicije, ovаj se rezlutаt ne može smаtrаti iznenаđenjem. To pokаzuju i nedаvno sаopšteni rezultаti Ministаrstvа zа ljudskа prаvа o nаcionаlnoj strukturi u držаvnoj аdministrаciji i lokаlnoj sаmouprаvi čijom аnаlizom se nije mogаo očekivаti porаst Srbа nа držаvnom nivou, dodao je Vuksanović.

Sve dok se ne redefiniše odnos Crne Gore premа Srbimа, Srpski nаcionаlni sаvjet će funkcionisаti nа ovim premisаmа, spremаn dа svjedoči dа se Srbi ne smiju pomiriti sа intrumetаlizаcijom, i dа mu je centrаlni cilj zаustаvljаnje procesа аsimilаcije, poručuju iz te organizacije.

– Ne pristаjemo nа ponižаvаjuću reаlnost po kojoj se problem prаvа Srbа „zаtvаrа“ od slučаjа do slučаjа, а nikаko stаtusno i sveobuhvаtno. Srpski nаcionаlni sаvjet nikаdа neće kаlkulisаti sа potrebom obezbeđivаnjа kolektivnih prаvа srpskog nаrodа, srpskim jezikom i Srpskom prаvoslаvnom crkvom.

Budući dа u Crnoj Gori nemа većinskog nаrodа, neophodаn je dogovor između dvije nаjbrojnije nаcionаlne zаjednice – Crnogorаcа i Srbа rаdi budućnosti držаve i svih njenih grаđаnа. To je jedinа političkа i društvenа mogućnost kojа gаrаntuje grаđаnskа prаvа i stаbilnost u Crnoj Gori, poručuju iz Srpskog nacionalnog savjeta.

Iz Srpskog nаcionаlnog sаvjeta poručuju da će početkom аvgustа organizovati sаvjetovаnje nа kome će, sа zаinteresovаnim političkim i drugim subjektimа i uticаjnim jаvnim ličnostimа iz redovа srpskog nаrodа, dаti predlog rešenjа stаtusа Srbа.

 http://www.portalanalitika.me/drutvo/vijesti/31559-vuksanovi-u-crnoj-gori-prisutan-trend-nasilne-asimilacije-srba-.html

neočekivano…

Mandić: Ne prihvatamo rezultate popisa, jer ne prihvatamo laž

Mandić je novinarima kazao da je NOVA, zajedno sa Socijalističkom narodnom partijom, imala uvid u 206 hiljada popisnica, što je više nego reprezentativan uzorak

Nova srpska demokratija (NOVA) ne prihvata rezultate popisa stanovništva koji se odnose na nacionalnost i jezik, jer je, kako su saopštili čelnici te stranke, u pitanju krađa.

“Ne možemo da prihvatimo rezultate popisa, jer ne možemo da prihvatimo laž kao istinu”, kazao je predsjednik NOVE Andrija Mandić.

Prema njegovim riječima, u Podgorici, Nikšiću, Herceg Novom, Pljevljima i Berana desila se krađa na nivou od pet do šest procenata.

Direktorica Monstata Gordana Radojević upozorila je danas partije da će biti pozvane na odgovornost ukoliko na bilo koji način ospore rezultate popisa koje su visoko ocijenili iz međunarodne zajednice.

„U korist šefa aktuelnog režima…“

Danilović je rekao da je srpski jezik pojedinačno najbrojniji u Crnoj Gori i to se mora uvažitiMandić je novinarima kazao da je NOVA, zajedno sa Socijalističkom narodnom partijom, imala uvid u 206 hiljada popisnica, što je više nego reprezentativan uzorak.

“Naši podaci ne odstupaju od saopštenih kada su u pitanju crnogorska nacija i jezik, ali su zato podaci vezani za srpski narod i jezik umanjeni za četiri odsto”, naveo je on.

Mandić rekao da je Zavod za statistiku – Monstat pokazao da nije na potrebnom profesionalnom nivou, već da je spreman da radi u korist “šefa aktuelnog crnogorskog režima”.

Zamjenik predsjednika NOVE Goran Danilović kazao je da Srba u Crnoj Gori ima 33,03 odsto, a srpskim jezikom govori 47 odsto stanovništva.

Srpski jezik mora biti službeni

Prema njegovim riječima, sve drugo predstavlja prekrajanje izjašnjavanja građana na popisu.

Danilović je kazao da “i pokradeni podaci” pokazuju da je srpski jezik najbrojniji u Crnoj Gori i to mora imati zakonsku valorizaciju kada je u pitanju školovanje.

“Srpski jezik mora biti tretiran kao službeni. Izbornog zakona, bez ispunjenja tog uslova, nema. Ako se neko odvaži da to prenebregne, za nas će biti tretiran kao izdajnik”, naveo je on.

Danilović je rekao da je srpski jezik pojedinačno najbrojniji u Crnoj Gori i to se mora uvažiti.

http://www.vijesti.me/vijesti/mandic-ne-prihvatamo-rezultate-popisa-jer-ne-prihvatamo-laz-clanak-28505

Radojević: Osporavanje se mora dokazati
12. jul 2011.
1207gordanaradojevic

Direktorka Monstata Gordana Radojević rekla je danas da su podaci popisa stanovništva reprezentativni jer je popisano 97 odsto stanovništva i poručila da će partije koje budu na bilo koji način osporavale rad te institucije biti pozvane na odgovornost.

Radojević je potvrdila da je moguće da postoje slučajevi nepopisanog stanovništva, ali to spada u domen statističke greške.

Ona je kazala da je “popis statistička akcija, a ne registracija” i podsjetila da se u razvijenim zemljama smatra velikim uspjehom ako je popisano više od 85 odsto građana.

Radojević je istakla da su međunarodni eksperti koji su kontrolisali proces utvrdili stopostotnu tačnost unosa odgovora na pitanja o nacionalnoj, odnosno etničkoj pripadnosti, vjeroispovjesti i maternjem jeziku.

Komentarišući rezultate popisa koje su ranije objavile neke političke partije, ona je rekla da su slaganje ili neslaganje stvar profesionalnog odnosa, ali da neslaganje mora biti metodološki i statistički dokazano.

Radojević je najavila da će Zavod za statistiku pokrenuti odgovornost, ukoliko se na bilo koji način ospori njegov rad.

“I rezultat iza koga stoji rad više od pet hiljada ljudi, metodologija, izvještaji eksperata međunarodnih institucija, Zavod za statistiku i lično ja, kao najodgovornija osoba ove institucije. Pokretanje odgovornosti sigurno će biti ukoliko nastave da osporavaju rezultate Zavoda”, pojasnila je ona.

http://www.portalanalitika.me/politika/vijesti/31574-radojeviosporavanje-se-mora-dokazati.html

Simonović: Uprkos promjenama, važno da je srpski jezik najdominantniji

12. jul 2011.
vuksanOKKomentarišući rezultate Popisa o identitetskim pitanjima, koje je danas saopštio MONSTAT, poslanik SNP-a Vuksan Simonović je u saopštenju dostavljenom Portalu Analitika kazao da je o njima teško govoriti pošto SNP nije učestvovao u njihovom utvrđivanju. Ipak, istakao je važnost poziciranja srpskog jezika kao „najdominantnijeg u Crnoj Gori“ na ovom Popisu.On je rekao da „ za razliku od Popisa 2003. godine, kada su rezultate o identitetskim pitanjima utvrđivale opštinske popisne komisije, i potom ih dostavljale Monstatu koji ih je objavio, na šta tada niko nije imao primjedbi“ ovog puta „opštinske popisne komisije, iako su u skladu sa Zakonom imale po dva predstavnika iz opozicionih političkih partija, dakle, i iz SNP, na ovom Popisu su bile isključene iz procesa utvrđivanja rezultata o identitetskim pitanjima“.Simonović je podsjetio „da je čak uoči ovog Popisa bio postignut politički dogovor između predsjednika Vlade i tadašnjeg direktora Monstata i predsjednika SNP-a i predsjednika Nove, da do 15. maja ove godine opštinske popisne komisije izrade i preliminarne rezultate o stanovništvu prema nacionalnoj, odnosno etičkoj pripadnosti, maternjem jeziku i vjeroispovijesti, i dostave ih Monstatu da ih objavi“, te da je taj dovor kasnije „srušen mimo SNP-a, i opet mimo SNP-a postignut neki novi dogovor o navodnoj kontroli unosa podataka o identitetskim pitanjima, odnosno kontroli utvrđivanja tih rezultata“.

Simonović je ipak istakao važnost činjenice da „srpskim jezikom i dalje govori najveći broj građana Crne Gore“, te da će ga to „svakako značajno uticati na njegovo drugačije, to jest, realno pozicioniranje, kao najdominantnijeg jezika u Crnoj Gori“, zaključuje Simonović.

http://www.portalanalitika.me/politika/vijesti/31565-simonovi-uprkos-promjenama-vano-da-je-srpski-jezik-najdominantniji.html

DPS: Rezultati popisa realni

12. jul 2011.
1207zoranvukcevicDemokratska partija socijalista (DPS) ocijenila je danas da rezultati popisa odražavaju slobodno izraženu volju građana Crne Gore i odbacila optužbe o krivotvorenju podataka.Poslanik DPS Zoran Vukčević kazao je da je bilo kakva manipulacija popisnim materijalom isključena.

“Nije bilo nikakvog krivotvorenja podataka sa popisa. Mislim da je to nemoguće, s obzirom da su u proceduri popisa učestvovali i međunarodni eksperti”, rekao je Vukčević novinarima.

Upitan koliko je kampanja političkih partija uticala na rezultate popisa, on je ocijenio da to nije imalo previše efekta.

“Svaki građanin je svjestan kojim jezikom govori i kom narodu pripada i mislim da na to teško ko može uticati”, naveo je Vukčević. On je ukazao da rezultati popisa pokazuju porast broja građana koji se nacionalno izjašnjavaju kao Crnogorci i onih koji govore crnogorskim jezikom.

“To govori u prilog činenice da je sve više onih ljudi koji su svjesni naroda i prostora kojem pripadaju i to je ohrabrujuća činjenica”, rekao je Vukčević.

Upitan kako komentariše podatak da je srpski jezik i dalje pojedinačno najzastupljeniji u Crnoj Gori, a da je u obrazovnom sistemu zvanično prisutan samo crnogorski, on je kazao će svima koji govore srpski biti omogućeno školovanje na tom jeziku.

“To je moguće obezbijediti u skladu sa instrumentima kao što je fakultativni izborni predmet”, naveo je Vukčević.


http://www.portalanalitika.me/politika/vijesti/31570–dpsrezultati-popisa-realni-.html

Kategorije:Uncategorized

Bajke i laži Gorana Danilovića (17. april 2011)

april 18, 2011 Ostavite komentar

Pogledajte kako Danilović kaže da su mu kući krili da je Srbin:

Даниловић: И даље добре вијести – Срби 35%, српски језик 50%

недеља, 17 април 2011 18:31 Горан Даниловић

На узорку од преко 93.000 грађана Црне Горе стање остаје непромијењено када је у питању проценат Срба и оних којима је српски матерњи језик. Дакле великих 35% српски опредијељених, а скоро 50% становника није се одрекло свог матерњег језика.

Ово је најсвежија информација што значи да се тренд наставља те да на крају можемо кориговати проценте само у мјери статистички оправданог. Шта то значи: дефинитивно, да ће број Срба у Црној Гори бити већи данас него прије седам година што је и оправдано. Моји пријатељи знају да сам од почетка тврдио како нас никада више неће бити ни за промил мање јер након потпуне екстремизације и дукљанизације црногорства од појединих партија и медија људи су схватили да свој идентитет најјасније чувају ако без устезања саопште српску националну припадност.

Људима из МОНСТАТ-а и Владе је јасно да НОВА има релевантне и необориве показатеље због тога сам миран у ишчекивању пребројавања. Не треба с тога паничити јер смо као народ превелики да би нас плашили ситним малверзацијама. Чуо сам ових дана сијасет неодговарајућих поређења типа; треба се чувати јер они сваки пут украду на бројању. Не, одавно није тако. Већ десетак година када су избори у питању проблем није пребројавање гласова него оно што се ради током предизборне кампање – уцјене, пријетње, притисци итд. Током пописа ДПС-СДП власт није имала оне неограничене количине новца као некада па је прави и велики притисак изостао. И да га је било, међутим, убијеђен сам да би ствар била слична јер једно је када некоме купите глас, а друго када треба да откупите нечију нацију, вјеру или језик. Још један аргумент у корист тврдњи да нијесу најсрећнија поређења између избора и пописа. Када на дану избора убаците листић у кутију можете сакрити одмах потом и од себе и своје савјести како и зашто сте гласали баш тако. На попису добијете копију пописнице која остаје да свједочи о вашој одлучности и када год затреба можете своју вољу сабрати са вољом својих пријатеља и утврдити да ли сте покрадени. Пописница на којима пише да смо Српкиње и Срби у Црној Гори има овога пута више од 200. 000. (двјеста хиљада). Сваког поштеног Црногорца и човјека ова чињеница треба да радује, а никако да узнемири или уплаши.

Каже ми комшија: нећу више да слушам бубашвабе које свако мало поручују „ако вам се не свиђа идите у Србију“ јер смо доказали да је Црна Гора наша и да без нас не може постојати. И још каже да ће бубашвабама рећи; ако вам се не свиђа у ЦГ идите у Ловћенац. Само сам му рекао: немој комшија никада да допустимо да и ми постанемо бубашвабе. У овом друштву огромна већина људи су пристојни и честити комшије и пријатељи без обзира на националност и језик.

http://in4s.net/index.php/politika/srbija-cg-srpska/6644-danilovi-i-dalje-dobre-vijesti-srbi-35-srpski-jezik-50

Kategorije:Uncategorized

Propali političar Ranko Kadić kobajagi se raduje (17. april 2011)

april 17, 2011 Ostavite komentar

LIDER DSS-a RANKO KADIĆ OCIJENIO DA JE POPIS VELIKA POBJEDA ZA SRPSKI NAROD U CRNOJ GORI

Rezultate objaviti do 15. maja

~Ako su rezultat referenduma objavili poslije pola sata mogu i rezultate popisa poslije mjesec dana, ocijenio Kadić

Popis stanovništva pokazao je da je razbijen režimski projekat da se izvrši asimilacija srpskog naroda, a konačne rezultate treba objaviti do 15. maja, kazao je juče lider Demokratske srpske strankie Ranko Kadić. On je u razgovoru za „Dan“ ocijenio da je nedavno završeni popis stanovništva „velika pobjeda“.
– Ponosan sam na svoj narod jer je poslije dužeg vremena ovo velika pobjeda srpskog naroda koja će imati značaj i za Crnu Goru, ali i za Srbe u regionu. Popis je pokazao da je u paramparčad razbijen režimski projekat da se izvrši asimilacija srpskog naroda. On se sastojao u tome da rezultat popisa bude da nacionalnih Crnogoraca ima više od 50 odsto, a da crnogorski jezik bude dominantan. Rezultati pokazuju da je ovaj narod odolio strahovitim pritiscima vlasti i pokazao dostojanstvo i hrabrost kad je najteže, kad se brani najvažnije – nacija, jezik i vjera – rekao je juče Kadić za naš list.
On je podvukao da „ne smijemo dozvoliti da vlast kao mnogo puta do sada pokuša da falsifikuje volju naroda i ublaži svoj poraz“.
– DSS je ponosna što je prva ukazala da je popis političko, a ne statističko pitanje, kako su to htjeli da prikažu predstavnici vlasti, Monstat i razne NVO, a u početku i neke opozicone stranke. Prvi smo jasno i glasno krenuli u razbijanje straha vjerujući u svoj narod, njegovo dostojanstvo, odgovornost, pa i inat, prepoznajući u nacionalsocijalisti Ranku Krivokapiću nosioca asimilatorske antisrpske dukljanske ideologije. Potpuno sam ubijeđen da su dobrom rezultatu na popisu doprinijele fašisoidne izjave takozvanog predsjednika parlamenta, koji, da živimo u pravnoj državi zbog njih bi morao da odgovara – rekao je Ranko Kadić, navodeći da „ne možemo zaboraviti ni `demokratski neutralni` doprinos Javnog servisa.
Po Kadićevoj ocjeni, ne postoji nijedan valjani razlog da se rezultati popisa ne objave najkasnije do 15. maja. Obrazložio je to ocjenom da kada se mogu objaviti rezultati broja stanovnika, domaćinstva i stanova, mogu se onda objaviti i rezultati kako su se građani nacionalno i jezički izjasnili.
– Na kraju, ako su rezultat referenduma objavili poslije pola sata mogu i rezultate popisa poslije mjesec dana. Produžavanje roka ostavlja mogućnost manipulacije od strane ovog režima, na šta je navikao, počev od izbora do referenduma. Zato očekujem od SNP-a, koji se još nije zvanično izjasnio po ovom pitanju, da javno podrži naš stav i zatraži da se rezultati popisa po nacionalnoj, jezičkoj i vjerskoj pripadnosti objave najkasnije do 15. maja kao što su to uradile i opštinske popisne komisije na popisu 2003. godine, a i u skladu sa dogovorom iz avgusta prošle godine između opozicije i vlasti – zaključio je Kadić.
M.V.

SDP da napravi interventnu brigadu
Ranko Kadić ističe da je postupak za dobijanje državljanstva Srbije, koje je tražio, u toku.
– Kada bude okončan obavijestiću javnost, a posebno pomoćnika ministra unutrašnjih poslova Osmana Subašića. Ako je Subašić zainteresovan, a očigledno jeste, mogu ga i nedjeljno obavještavati u kojoj je fazi procedura za sticanje dražavljanstva Srbije. A ministru unutrašnjih poslova iz redova nacionalsocijalista ostaje samo da napravi interventnu brigadu koja će ići po Crnoj Gori, po kućama, gradovima i selima da utvrde koliko desetina hiljada građana Crne Gore ima državljanstvo Srbije – tvrdi Kadić.
Kaže da je DSS u petak uputila zahtjev ambasadi Srbije da kod nadležnih organa Republike Srbije izdejstvuje „da se znatno umanji administrativna taksa za dobijanje državljanstva posebno poslije dobrog rezultata popisa“.

http://www.dan.co.me/?nivo=3&rubrika=Politika&clanak=276486&datum=2011-04-17

Kategorije:Uncategorized

List „Dan“ nastavlja agitaciju, sad iz pera nekog Maksima Draškovića (10. april 2011)

april 12, 2011 1 komentar

STAV O POPISU

Idite putem otaca svojih

 

Kako bi to lijepo bilo kad bi popis bio samo redovno i uobičajeno prikupljanje bro­jčanih podataka o stanovništvu u Crnoj Gori. I ovako je ovom narodu dojadilo dvadesetogodišnje robovanje političkim pritiscima nezasitih i drskih vlastodržaca i porobljivača. I ko bi to više volio od nas?
Nažalost, svi dobro znamo da to nije tako, već i te kako politički projekat, ali ne opozicije, kako to podmeću iz vlasti, nego upravo njihov. Za njih to i nije popis, već još jedno u nizu glasanje, još jedan projektovani referendum, kojim ovoga puta žele na silu da pritvrde vještački i neutemeljeno ugrađene ustavne kategorije tobožnjeg crnogorskog jezika i nacije, a uzgred dokažu da postoji i nekakva crnogorska pravoslavna crkva.
Da bi ostvarili svoje ciljeve, oni, a ne opozicija uporno i smišljeno politizuju popis.Oni su se poodavno razmiljeli po kampovima izbjeglica, Roma i raznih socijalnih struktura, uslovljavajući ih integrisanjem u crnogorsko nacionalno biće, da bi na taj način pridobili što više mrkih Crnogoraca.
Neodoljivo podsjećajući na onu predreferendumsku hajdučiju, organizuju razne skupove i predavanja, dovode naštelovane analitičare i istoričare, pokreću pitanje sistematizacije radnih mjesta i više radnika – naprosto, djeluju iz svih oruđa i na svim poljima – u zdravstvu, prosvjeti, policiji, vojsci, poljoprivredi… na sve što nije za nebo zavezano. A onda istupe a medijsku pozornicu i ospu paljbu na opoziciju, crkvu, Srbiju i na koga sve ne, govoreći kako navodno svi, osim njih pustih demokrata, politizuju popis i vrše pritisak na slobodno izjašnjavanje.
Doduše, kako Njegoš kaže „mi smo Srbi narod najnesrećni“ i izgleda jedini narod koji uvijek ima onih koji „na tri vjere okom namiguju, a nijednu pravo ne vjeruju“. U mojem Veljem Dubokom, stari ljudi su, kad su najviše htjeli da vas grde, gvorili „pasja vjero“, ili jš gore, „nikakva vjero“. Prvo smo se turčili (ajde da kažemo da je to bilo na silu i od nevolje ljute ), zatim unijatili (recimo da je i to bilo od nevolje), a na kraju se i nacionalno crnogorčimo, kao da nam nije dovoljno i za ponos što smo kao Crnogorci po državnosti i u geografskom smislu najelitniji Srbi, a Crna Gora srpska Sparta. Srbi i srpski jezik postoje vjerovatno i preko hiljadu godina. Zar nije dovoljno svjedočanstvo što se među Slovenima i slovenskim jezicima pominju i Lužički Srbi i lužičkosrpski. Pojam Crna Gora pominje se prvi put oko polovine petnaestog vijeka.
Jednom riječju, treba slijediti onu (ako se ne varam) vladike Nikolaja – idite putem otaca svojih i nećege pogriješiti.
– Može se birati stranka i ideologija, ali ne može krv i rodoslov. Zar je prirodna tavka sloboda i pravo da nekome padne na pamet da se izjasni crnim Arapinom, ako to nije?.
Ako nam dovoljan putokaz nijesu sve ove navedene i mnoge nenavedene neoborive činjenice iz naše istorije, ostaje jedino da se zapitamo – šta se to u međuvremenu desilo
– Ili je neko iselio taj narod i naše pretke, pa naselio narod nekog drugog porijekla, ili je još opravdanije pitanje – šta je to u ljudskom rodu da ne priznaje sopstveno rođenje i lozu, i da li je čovjek „ka slabo živinče“ koje život vara? I da li bi ijedna životinjska vrsta pristala da joj neko mijenja identitet kad bi se slučajno mogla izjašnjavati na nekom popisu?
„Biti čovjek težak je zadatak“, govorio je blaženopočivši patrijarh Pavle. Hoćemo li i u ovom iskušenju, koje je jedna od posljednjih prilika da se vratimo na put predaka svojih, da ne posrnemo pred istim marifetlucima i metodama zastrašivanja onih koji nas ucjenjuju punih dvadeset godina? Ovaj popis je važniji i od samog referenduma, jer ako mislimo da možemo živjeti u posebnoj državi, nek nam je bogom prosto, samo kad bi se vratili sopstvenom i pravom biću. I zato, nek se svak slobodno izjasni onako kako je utemeljen u svom biću. Tek onda bi to bila samo statistika.
A primjer kako se odolijeva iskušenju, svi bi trebalo da potraže u Matavuljevoj realističkoj pripovijeci „Pilipenda“ i da odaberu između Pilipa (koji ni po koju cijenu neće da prevjeri) i Jovana Kljaka (koji je to učinio za oku žita), ili da se nadahnu Davidom Štrpcem iz Kočićevog „Jazavca pred sudom“, koji prkosno kaže: „… a kad se Srb u meni napiri i nadme, nema tog carskog kantara na `vom svijetu koji bi me mog`o izmjeriti“!
Na kraju Njegoševa poruka (iako će zbog kletve i njega osuditi):
„Svaki Srbin koji se
prevjeri,
prosto vjeru što zagrli
drugu,
no mu prosto ne bilo
pred Bogom
što ocrni obraz pred
svijetom,
te se zvati Srbinom
ne hoće…“
Autor je nastavnik
srpskog jezika i
Član GO DSS-a

PIŠE: Maksim Drašković

http://www.dan.co.me/?nivo=3&rubrika=Politika&clanak=275563&datum=2011-04-10

Kategorije:Uncategorized