Početak > Uncategorized > Glišić i Obradović došli iz Srbije i imali dramatičan nastup (25. januar 2011)

Glišić i Obradović došli iz Srbije i imali dramatičan nastup (25. januar 2011)

Попис референдум о идентитету Срба ПДФ Штампа
четвртак, 24 фебруар 2011 14:57

Пишу: Владан Глишић и Бошко Обрадовић

Попис становништва је значајан државни и друштвени акт за сваку државу кроз историју и данас. Ово важи поготово за савремене државе које су засноване на демократском принципу власти: свест о томе каква је слика становништва је уствари свест о стању суверена који би по демократским принципима, у крајњој инстанци, требало да буде господар политичке воље у тој држави. Зато је сваки попис становништва свуда у свету битан чин који чињеницама које непобитно утврђује осликава процесе у једном народу или друштву у целини.

Резултати пописа становништва показују пре свега демографске, миграционе, економске, културолошке и друге процесе који се у једној држави одвијају. Наравно, увек је збир свих наведених процеса најбољи показатељ и политичког стања у коме се један народ у конкретном друштву-држави налази.

Значај пописа за српски народ у целини

Попис српског народа у целини на планети данас за нас је од огромног интереса из више разлога. Ми смо у 20. веку доживели вишеструки геноцид, етнички очишћени и протеривани са вековних огњишта, народ са највећим бројем избеглица у савременој Европи, расејани широм света, доведени до руба биолошког нестајања услед захукталог процеса беле куге. Попис који следи у 2011. у свим земљама света може нам помоћи у дефинитивном формирању слике шта се све десило са Србима последње две деценије и где све и у коликом броју Срби данас живе. Та слика тек може представљати коначно сенчење једне потпуно нове националне стратегије деловања у другој деценији 21. века.

Као организација која је представила свој рад у преко 120 градова у Србији, региону и широм српске дијаспоре у Америци, Канади, Европи и Аустралији, Српски сабор Двери сматра да о овој теми има шта да каже и то из искуства са терена.

Овде ћемо занемарити тему српског расејања и потребе за пописом и базом података о свим Србима света, који представљају један од ретких преосталих великих националних потенцијала у стручном, финансијском, интелектуалном и сваком другом смислу. Ово јесте изузетно значајна тема са којом се држава Србија још увек није суочила како треба, али ћемо је оставити за неку другу прилику. За нас овде посебно је интересантан попис становништва у бившим југословенским републикама, и то у свакој на свој начин.

Колико је преостало Срба у БЈР Македонији и какав је њихов број у односу на претходне пописе?

Колико је Срба у БЈР Словенији и како стоје њихова грађанска и национална права у овој чланици ЕУ?

Да ли је разлог сталних контроверзи око пописа у БЈР Босни и Херцеговини у томе што би попис показао да су и Срби били жртве, да су и Срби страдали у последњем рату, да је медијско-политичка слика о Сребреници далеко од реалног стања на терену, као и поставио озбиљна и многима непријатна питања попут оног зашто нас више нема у Сарајеву или Мостару, и зашто је проценат повратка Срба у Федерацију уопште толико миноран?

Најтрагичнији је сигурно попис Срба у БЈР Хрватској који осликава троструки геноцид извршен над нашим народом у 20. веку на тим просторима и смањивање процента тамошњих Срба на једну цифру. Једноцифреност у процентима који говоре о броју Срба свакако је идеал свих бивших југословенских република, са обавезом избегавања одговора на питање где су вишецифрени Срби нестали?

Држава Србија, како чујемо из финансијских разлога, касниће са овогодишњим пописом. То поред тога што и на овај начин показује неозбиљност актуелног режима, можда значи и одлагање суочавања са констатовањем катастрофалне популационе ситуације у Србији која годишње губи преко 30.000 становника, тј. један средњи град.

Али нигде на бившим југословенским просторима није попис питање бити или не бити као што је то случај у Црној Гори.

Попис који није као сваки други

Предстојећи попис становништва у Црној Гори, поред свих ових разлога који му дају значај као и у свакој другој држави и као и за српски народ у целини после 20 година разбијања наше државности и расејања – има и посебну димензију због потпуно нерешеног статуса Срба у Црној Гори. Овај небивали политички експеримент крађе и гушења једног националног идентитета и насилног претакања у другу форму идентитета и државности треба сада потврдити и на попису. Попис, дакле, би требало да потврди добре тенденције у одвајању Црне Горе од српске историје, традиције, језика, националног идентитета у целини.

Међутим, нерешен статус Срба у Црној Гори отвара мноштво друштвених проблема и поставља се као најкрупније политичко питање, било да се третира на нивоу конститутивног народа — народа који је стварао Црну Гору као државу кроз историју, било да се решава на нивоу Срба као етничке заједнице која се може посматрати чак и мимо чињенице да су Срби увек били конститутиван народ у Црној Гори (могли бисмо рећи да су увек били једини такав народ), било да се посматра са позиције појединца који као Србин има проблем да оствари пуноћу својих грађанских, људских, социјалних и економских права у данашњој Црној Гори, или, што је најчешће случај и представља највећи нерешени проблем -уколико се уопште не поставља као питање, игнорише и дискриминише као што је тренутно стање Срба у Црној Гори.

У таквом стању ствари попис становништва у Црној Гори добија димензију референдума о идентитету, плебисцитарног изјашњавања Срба на коме могу да потврде свој идентитет и да тако, својом бројношћу, постигну могућност тихог притиска на актуелни режим да почне да решава проблем овако бројне заједнице.

Међутим, овог значаја пописа становништва свесни су и они који би да искористе полуге власти које су углавном узурпирали последњих година како би сломили српску заједницу, раздробили јој бројност а самим тим и окрњили идентитет и тако дошли до идеалне позиције о којој су хрватски екстремисти вековима маштали – да Срби буду толико малобројни да престану да буду „реметилачки“ фактор на овим просторима. „Реметилачки фактор“ овде је значило да престану да буду народ који жели да се пита о судбини коју треба да живи и будућности која га чека.

Схвативши да је тема изјашњавања о језику којим се говори на прошлом попису била секундарна линија повлачења оних Срба који нису имали смелости да се отворено изјашњавају о свом идентитету јер тако провоцирају актуелни режим (али ипак у крајњој линији било је то својеврсно уточиште за Србе који су на попису оваквим изјашњењем о језику којим говоре себи сачували какву такву везу са својим изворним идентитетом иако се под притиском пишу као Црногорци или нешто друго) — режим у Црној Гори је спровео опсежну претпописну кампању којом је обесмислио питање српског језика уводећи на све начине измишљени језик – црногорски, на коме ће се градити измишљени идентитет – црногорски, који нема никакве везе са оригиналним, српским.

Све ове претпописне радње што их званична Подгорица изводи или их је извела јесу сигуран знак да се попис становништва у Црној Гори неће одвијати на нормалан, демократским стандардима примерени начин који ће друштво растеретити опасних тензија. Све ово наговештава да ће притисак на Србе да се не изјашњавају као Срби бити велики ма колико прикривен да био.

Шта ће рећи и урадити Србија?

Све ово би одмах требало да буде знак на узбуну држави Србији која по свом уставу, а и по важећим нормама међународног права, има обавезу да се стара о Србима у новонасталим државама на Балкану. Званични Београд има свако морално, национално и међународно право и обавезу да се укључи у потребу да се корпус српског народа у Црној Гори заштити и да му се омогући нормално, демократско и примерено изјашњавање на предстојећем попису становништва. С друге стране, врло би значајно било ако би званична Подгорица имала довољно свести о потреби да се односи у самој новонасталој држави пацификују и да се Србима омогући да се о националној припадности што растерећеније изјашњавају, те да из потребе да потврди свој демократски капацитет покрене кампање за подстицање Срба да се слободно изјашњавају у погледу своје националне припадности. То би отклонило непријатну нелагодност коју Срби у Црној Гори осећају од тренутка када се Црна Гора отцепила од Србије, а та нелагодност је прилично озбиљним аргументима била учвршћена у осећају да се модерна Црна Гора ствара као једна прикривено али постојано несрпска или чак и антисрпска творевина.

Познајући стање ствари у Београду, свесни тога да озбиљну националну подршку Србима у Црној Гори могу да дају само понеки државотворно свесни и национално освешћени појединци у државном апарату Србије, Срби широм Балкана треба да се сами организују и да не чекајући званичне институције Србије притекну у помоћ Србима у Црној Гори.

Ова конференција је покушај истакнутих националних мислилаца, делатника и НВО из региона да делују у сусрет догађајима или, што би западњаци рекли, буду проактивни. Потребно је зато да:

1. српске политичке странке, инсистирајући и даље на конститутивности
српског народа у Црној Гори, дају свој допринос што већем изјашњавању
Срба на предстојећем попису као Срба,

2. да српске невладине организације испрате сам процес пописа на начин на
који то раде сличне организације у свету, како би спречиле евентуалне
притиске на Србе да се друкчије изјашњавају, као и да би спречиле друге
злоупотребе и кршења људских права Срба у Црној Гори.

3. Изузетно је значајна и улога српских медија у Црној Гори и региону који би
морали да осмисле креативне и комуникативне кампање за мотивисање што
већег броја Срба да се на попису у Црној Гори искажу у свом пуном и
истинитом идентитету.

4. И Српска Црква у Црној Гори, тј. све наше епархије које постоје на овим
просторима, треба да се укључе у позивање грађана Црне Горе да се
слободно изјасне у свом религиозном и националном идентитету. А то што
ће СПЦ упутити позив грађанима да се слободно изјасне део је њене
националне одговорности и демократског сведочења слободе вероисповести
и националне самоидентификације. То што има Срба који нису православне
вере, не значи да се не могу изјаснити као Срби, напротив. То што има
других грађана у Црној Гори који говоре српским језиком, а нису сигурни у
свој национални идентитет, то такође не значи да говоре неким другим
језиком и нема разлога да га не назову српским као и на прошлом попису.

Ослобођење од страха и вишедеценијског и посебно новијег, постреферендумског притиска на српски национални идентитет у Црној Гори услов је регуларности пописа. Оно што је једино сигурно јесте да Срби Црне Горе немају нити један једини разлог да се не изјасне као Срби, јер припадају једном древном хришћанском европском народу, богате духовности, културе, традиције и државности, још увек највећем балканском народу и држави. Без обзира на актуелне режиме и у Подгорици и у Београду треба посведочити и очувати наш национални идентитет, претрајати за време када ће српске интеграције и Српска Унија бити национални сан који ћемо почети да живимо и остварујемо.

Српски сабор Двери не може овде да говори у име државе Србије, већ само у своје име. Али оно што овом приликом можемо да наговестимо јесте да Двери покрећу један нови политички покрет у Србији који ће почети да третира све занемарене теме српског народа и државе, па тако међу првима и питање односа Матице према Србима у региону и расејању. Јасно је да без промене актуелног режима у Србији не може и неће бити промене ове политике нечињења и заборава матичних дужности државе Србије. Нова српска политика за 21. век за коју се боримо подразумева нову националну стратегију и ми радимо на томе заједно са другим најзначајнијим националним организацијама у региону. То је нада да последице разбијања српског националног корпуса на Балкану у последње две деценије нису до краја уништиле нашу способност да се организујемо и делујемо у српском националном интересу.

Реферат прочитан на саветовању „Срби и попис становништва у Црној Гори“, одржаном 25. и 26. јануара 2011. у Подгорици у организацији Српског националног савета Црне Горе

http://www.srpskenovinecg.com/stav/8888-glisic-obradovic

Advertisements
Kategorije:Uncategorized
  1. Nema komentara.
  1. No trackbacks yet.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: