Početak > Uncategorized > Jovan Markuš barata „dokumentima“ kao i obično (25. januar 2011)

Jovan Markuš barata „dokumentima“ kao i obično (25. januar 2011)

Документи о фалсификовању пописа у Црној Гори ПДФ Штампа
субота, 12 фебруар 2011 15:25

Одазивајући се на позив нашег портала, историчар и публициста Јован Маркуш, доставио нам је бројна документа од којих тренутно најактуелнија стављамо на увид читаоцима.

Документи које Маркуш издваја, недвосмислено потврђују како су све власти у Црној Гори, изузимајући ону у Књажевини, број Срба одређивали у кабинетима тадашњих комунистичких режимлија.

Све док 2003. године Срби нијесу подигли глас и успјели да дјелимично покажу свијету да их у Црној Гори има макар пола од онога броја колико их је било у Књажевини Црној Гори 1909 године.

Занимљиво је да разни душебрижници, посебно дукљански аналитичари и универзални дукљански свезнајући невладин сектор, говоре само о пописима у Црној Гори из 1991. и 2003. године, скривајући све претходне пописе који су допринијели разарању српског бића Црне Горе.

Посјетиоци сајта у прилици су да у наредним документима погледају истини у очи кроз факсимиле од којих се неки по први пут објављују.

 

Документ 1: Карактеристични пописи у Црној Гори у протеклих 100 година
 

Документ 2: Увјерење Алије Маљевића о националној и вјерској припадности из 1911.
 

Документ 3: Неколико увјерења о италијанској присилној промјени националне припадности ухапшеним Цетињанима
Advertisements
Kategorije:Uncategorized
  1. april 15, 2011 u 10:27 pm

    meni je djed prica da je prije 19 vijeka bilo na svakom cosku po jedna stamparija, a da je Artija rasla na lipama po cetinju i sire…
    Ondaken mi je prica da su se ljudji utrkivali ne bi li prvi ostampali neko djelo, jer je to bilo kao da si nekomu ucinija najvecu uslugu: nas’eko uramak drva i zapuco u Kotor na pjacu.

    E sad, to pecatanje djela na crnogorskom jeziku se vrsilo kao ono nekad u veneciji: dodju pa se licittiraju po vas dan, ko ce da dobije to djelo da pecata.
    Kad bi ga dobio, onda bi pomuzo krave i ovce pa u pecetanje po svu noc doklen ga ne bi zapecatao do kraja.

    A presa je bilo na svakom cosku. Toliko ih je bilo da su ovi iz Venecije i trieste dolazili da peccataju kod nas jer je to bilo kao dobar dan u nas.
    Izdavalo bi se po Iljade djela ali niko ih ne bi cita, jer su svi bili nepismeni.

    ono, vidji, tako se to tada gledalo.

    Nijesi morao da budes i pismen da bi pecata: presa dolje, malo gore, mastilo prvo, pa valjak ili neka bolja krpa, pa uzdi dok ne svrkne, a onda bogumi svi za ovcama po katunima.

    E, no! Otuda kod nas ono „katunske nahije“!

    I vidu ove avetinje od markusha da ne objavi nijedno nase djelo prije ovijeh okupatorsko-srbskijeh?

    E jadni bili zavijeka! A mi smo ve jadni ne bili naucili …!

  1. No trackbacks yet.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: