Početak > Uncategorized > Terazijski Crnogorac Simon Đuretić dramatičan! (25. januar 2011)

Terazijski Crnogorac Simon Đuretić dramatičan! (25. januar 2011)

Од резултата пописа зависи судбина Срба

ПДФ Штампа
четвртак, 17 фебруар 2011 15:01

Пише: Симон Ђуретић

Челни људи политичких партија и других организација које представљају српски народ, као и значајна имена духовног и културног миљеа треба јавно да се изјасне као Срби. Историјски су познате чињенице да је Црну Гору стварао српски народ, који је данас у самосталној Црној Гори изгубио стечена права – конститутивност, а доведен је у положај да се бори за национални статус

У Албанији, Мађарској, Босни и Херцеговини, Црној Гори, Хрватској и Македонији у припреми је попис становништва, предвиђен за април мјесец 2011. године. Попис је од изузеног значаја за Србе у овим државама, јер ће од резултата зависити њихова будућност. Постоји тенденција да се остваривање права народа, односно мањинских права, везује за бројност. Законски прописи о попису становништва дјелом су неповољнији од оних из 2001.

За резултат ће бити од посебног значаја објективност и стручност пописивача и обрађивача. Нужно је да организованост српских асоцијација буде адекватна и безрезервно подржана од матичне државе. У овом пописивачком процесу све постојеће асоцијације српског народа треба да буду ангажоване и што јединственије у наступу. Питање изјашњавања о томе којој нацији припада појединац тиче се саморазумијевања и идентитета. То није само историјско и културно него и суштинско питање опстанка Срба и њихове будућности. Значајну улогу приликом пописа свакако има Српска православна црква, односно њене епархије у појединим земљама.

Црна Гора: Режим жели мањи број Срба

По попису становништва 2003. године, у Црној Гори евидентирано је 198.414 оних који су се изјаснили као Срби, што је 32 одсто, од 620.145 становника. Као Црногорци изјаснило се 267.669 или 43 процента; да говоре српским језиком изјаснило се 393.740 становника или 63,80 одсто а од православног живља да говори српским језиком изјаснило се чак 85,60 одсто.

Резултати пописа показују да у Црној Гори нема већинског народа. Међутим, када се узме у обзир број људи који су се опредјелили да говоре српским језиком, по логици ствари већински је српски народ. На припреме и спровођење наведеног пописа политички представници српског народа нису имали утицај, ни могућност контроле. Упркос значајном броју пописаних Срба представници нашег народа нису прихватили резултате пописа као релевантне.

Историјски су познате чињенице да је Црну Гору стварао српски народ, који је данас у самосталној Црној Гори изгубио стечена права – конститутивност, а доведен је у положај да се бори за национални статус.

С обзиром на искуство из претходног пописа, политичке партије које представљају српски народ морају се изборити за утицај при формулисању пописног упитника, избор пописивача, контролу пописног процеса а нарочито сабирање резултата и њихово објављивање. Потребно је да се води што шира кампања, медијска и свака друга, ради обавјештавања и промовисања српског идентитета. У томе имају значајну улогу и друге српске организације међу којима неке имају и средства информисања, као Српски национални савјет (ТВ, радио, новине).

Челни људи политичких партија и других организација које представљају српски народ, као и значајна имена духовног и културног миљеа треба јавно да се изјасне као Срби.

Главна недоумица ће и даље бити изјашњавање већинске православне популације о српској или црногорској националној припадности, као и којим се језиком говори, српским или новоизмишљеним „црногорским“. Колико год се мислило да су Срби и Црногорци исти народ, статистички није и неће бити тако. Где год буде опредјељење двосмислена одредница, као рецимо „Црногорац српског рода“, режимска администрација ће га подвести под задату одредницу Црногорац. Режим ће учинити све да смањи бројност Срба и уколико је могуће постигне натполовичну бројност (већину) Црногораца.

Предстојећи попис је најважнији задатак који стоји пред Србима за следећих десет година. Циљ треба да буде да се помогне што већем броју наших сународника да се на предстојећим пописима слободно изјасне о свом српском идентитету, што укључује и језик и националну припадност. Овај задатак би морао да окупи све Србе, без обзира на политичке разлике, неусаглашености или неспоразуме.

АЛБАНИЈА

Током двадесетог вијека, режими краља Зогуа и диктатора Енвера Хоџе спроводили су репресивну и дискриминаторску политику одузевши припадницима српског народа елементарна људска права. Осамдесетогодишња репресија оставила је погубне последице у идентитетској свијести Срба у овој земљи, у којој су аутохтон народ.

Краљ Зогу је 1934. године, укинуо школе на српском језику. Режим Енвера Хоџе 1949. године, забрањује изјашњавање о националној припадности, што је до 1952. године, било спроведено у матичним књигама. На тај начин је и формално избрисана српска националност и дефинисана као албанска. Промијњена су и традицинална-народна (српска) имена и презимена. Родитељи су били присиљени да дјеци дају албанска имена, са списка који су одредили албански државни органи.

Године 1967. укинуто је вјерско опредјељење, а православни вјерски објекти претворени су у продавнице, складишта, штале и магацине или су срушени.

Држава Албанија у другој половини 20. и првој деценији 21. вијека, није вршила непосредне пописе становништва (није дала могућност да се појединачно становништво изјасни). За потребе државне евиденције надлежна институција за статистику пребројавала је становништво из матичних и земљишних књига. Припаднике српског народа уписивали су као Србо-Црногорце. Та одредница важи и данас. Пратећи албанску званичну статистику Србо-Црногораца је 1950. године било 893; 1955. било их је 1613; 1960. нема евидентираних (нестали); 1979. евидентирано их је 66; и 1989. године само је 100 евидентираних (податак из матичних књига).

Из приложених званичних албанских података се види да се ради о затирању српског народа. По истим изворима података, број припадника грчке и македонске националне мањине, за разлику од Србо-Црногораца повећавао се. То важи до данашњих дана. Године 1989. Грка је било 58.758 а Македонаца 4.697.

Демократске промјене и прихватање европских конвенција о правима националних мањина и њихово укључивње у политички и друштвени живот Албаније нису значајније утицали на унапређење мањинских права. На примјер, промјена (враћање) националности дозвољена је само судским путем уз компликовану процедуру, а враћање својих правих имена или презимена могуће је административним путем и односи се само на име или презиме (не и једно и друго).

Припреме око пописа предвиђеног за 2011. годину теку доста отежано, посебно за националне мањине. Пописни упитник (формулар) још није договорен. У првој понуђеној варијанти упитника у рубрици националност наведени су били Албанци, Грци, Македонци, Црногорци и остали. Срби су били предвиђени под рубриком „остали“. На приговор представника Удружења „Морача-Розафа“ европским институцијама, понуђена варијанта је повучена (при чему је солидарност представника већих националних мањина изостала). Током актуелних разговора о попису сада се нуде три солуције упитника и то:

1. да се наведу националности, Албанци, Грци, Македонци, Србо-Црногорци, Арумуни-Власи, Роми и остали;

2. без навођења националности, да се сваки пописани сам определи и упише у упитник националност;

3. да се наведе само Албанци и остали.

За Србе у Албанији попис је не само од политичког значаја, већ је и питање биолошког опстанка!

Актуелни проблеми Срба у Албанији поводом предстојећег пописа

1. Недостатак финансијских средстава. Потребно је да се организационо оспособи удружење, да се посјете породице широм Албаније и да се охрабре да се изјасне као Срби;

2. Страх од изјашњавања – нису се ослободили од последица вишедеценијске страховладе;

3. Потпуна медијска изолованост – немогућност било каквог медијског представљања;

4. Двојност у изјашњавању, Србо-Црногорци. Велика је могућност злоупотребе, јер црногорска власт чини све, (с обзиром на односе са Тираном) да се изјасне као Црногорци и уложиће средстава колико им је потребно. Код наших сународника Србо-Црногорци једна је националност. У статистици неће бити тако;

5. Немогућност да утичу на одабир пописивача, њихову објективност, још мање на контролу обрађивања података;

6. Слаба идентификованост са српском културном баштином јер им је непозната (отуђена). Вапе за идентификацијом својих породица (својих корена) које су неоспорно везане за Зету. Потребан им је превод књиге „Записи о Зети“ на албански језик (обећање Амбасаде Србије у Тирани). Желе трибине, разговоре, сусрете о томе.

7. Незнање српског језика као општи проблем.

За успјешне припреме пописа потребан је темељит, студиозан рад са нашим сународницима, сарадња са стручним људима који познају њихову прошлост и менталитет.

МАЂАРСКА

Закон о попису становништва у 2011. је неповољнији од оног из 2001. године, што може довести до смањења пописаних припадника српске мањине. Истовремено постоји тенденција да се коришћење многих мањинских права веже за бројно стање (нпр. у 2013. години, финансирање мањинских самоуправа – прецизније у половини самоуправа – зависиће од броја пописаних у 2011). По попису из 2001. у Мађарској је живјело 3.816 припадника српског народа. У случају смањења овог броја свели би се на статистичку грешку, а процјене Самоуправе Срба да их је 8.000-10.000 изгубиле би сваки смисао. Самоуправа Срба у Мађарској захтијева да на локалном нивоу утиче на избор пописивача или барем да се сагласи са њиховим одабиром. Важан задатак биће да се обиђу породице мјешовитих бракова и да се разговара са припадницима наше мањине како би се изјаснили као Срби, јер су се приликом последњег пописа многи изјашњавали (односно уписивали су их) као припадници већинског мађарског народа.

БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА

У Босни и Херцеговини живи око 1.450.000 припадника српског народа. Према подацима Завода за статистику Републике Српске из 2009. године, у Републици Српској има 1.435.179 становника, од тога око 1.340.000 Срба. У Федерацији БиХ, према процјени наше амбасаде у Сарајеву има око 60.000 Срба. Мали број припадника српског народа у Федерацији БиХ последица је ратних и послератних дешавања у последњој деценији 20. вијека. Прије ратних дешавања, по попису из 1991. године, само у Сарајеву живјело је 157.143 Срба, а у Босни и Херцеговини 1.366.104 или 31,21 одсто Срба и 242.682 Југословена или 5,54 процента (око 90 одсто укупног броја Југословена били су припадници српског народа).

Република Српска институционално има све атрибуте државности, што јој омогућава заштиту права и интереса српског народа у Босни и Херцеговини. Самим тим има могућност, а и политичку вољу, да попис становништва обави у складу са стандардима и преко свог завода за статистику – самостално бирајући пописиваче, контролоре, обрађиваче и садржај пописног формулара.

Оптимално је да Завод за статистику Републике Српске у сарадњи са истим органима у БиХ, буде укључен у пописне активности у Федерацији, у дијелу који се односи на припаднике српског народа.

ХРВАТСКА

Према попису становништва 1991. године, Хрватска је имала 4.784.265 становника. Од тог броја 581.663 становника изјаснили су се као Срби што је 12,15 одсто. Југословенима се изјаснило 106.041 становника, од којих су највећи дио чинили Срби који су се одрекли свог националног идентитета у име југословенства. Готово је сигурно да међу онима који су разврстани у рубрику остали (национално неопредијељени, регионално опредјељени и непознато) а било их је 316.736 има велики број Срба, тако да је тврдња да је у Хрватској живјело више од 800.000 Срба, прилично утемељена.

У попису из 2001. године, у Хрватској је пописано 4.437.460 становника, од чега је Срба било 201.631 или 4,54 процента. Резултати су показали да је број Срба у Хрватској драстично опао. Поређења ради, прије рата, према званичним резултатима, било их је скоро 600.000, док их данас има 201.000. Упоређујући наведене бројке можемо се запитати „Гдје је нестало 400.000 Срба“.

Начин на који је обављен попис становништва 2001. године изазвао је велико незадовољство међу Србима у Хрватској. Нису били обухваћени прогнани и избјегли (око 300.000), није било пропорционалне заступљености пописивача, чак су њихова стручност и непристрасност биле под великим знаком питања. Због негативне политичке климе и свих пратећих отежавајућих околности Срби су сумњали у мотиве и методе пописа, страховали од репресије и зато су прикривали своју етничку припадност. Било је и примјера да су пописивачи одговарали грађане, посебно Србе да се изјашњавају о националној и вјерској припадности. Ради тога чак и представници Срба у Хрватској нису прихватили резултате овог пописа.

На предстојећем попису становништва који ће се у Хрватској одржавати од 1. до 28. априла 2011. године, пописиваће се хрватски, потом страни држављани и особе без држављанства које имају пребивалиште у Хрватској, без обзира налазе ли се у вријеме пописа у Хрватској или иностранству. Пописом неће бити обухваћене особе које имају пребивалиште у Хрватској, али су одсутне дуже од једне године. Неће бити укључени ни они који имају боравиште у Хрватској краће од једне године и не намјеравају дуже остати, као и студенти који студирају у иностранству. Законском одредбом да се пописом обухвате само особе са пребивалиштем у Хрватској, уз услов да годину дана нису одсутне из земље нанијеће штету српској популацији која је пред налетима рата морала да напусти ову земљу. Овим би се легализовао чин „етничког чишћења“. Првенствено се ради о људима који имају статус избјеглица или се налазе у програму повратка преко стамбеног збрињавања (по проценама представника Срба њих је око 70.000).

Српске институције у Хрватској треба да се окупе око заједничке платформе (циљеви и активности, носиоци, рокови, буџет) поводом пописа, што је иницирала правовремено СКД „Просвета“ из Загреба. Неопходно је да се политички представници Срба (коалициони партнери у власти) изборе за своја права приликом избора пописивача, контролора па и обрађивача пописних упитника, на пропорционалном принципу. Важан је медијски наступ и непосредни контакти са појединцима, породицама, већим групацијама на подручјима гдје живи српски народ, све у циљу ослобађања од страха и постизања што реалнијег броја Срба, што је за садашња и будућа покољења од пресудне важности.

МАКЕДОНИЈА

Пописом становништва 2002. у Македонији је евидентирано 35.939 припадника српског народа. Само осам година раније, 1994. године, пописано је 44.000 Срба. За само кратак период број Срба се и статистички смањио за 8.000, иако је тада (1994-2002. г), по званичној информацији МУП-а Македоније 16.756 Срба (претходно непописаних) затражило и добило македонско држављанство. Проста рачуница говори да је на основу званичних података, 2002. године, морало бити евидентирано око 61.000 Срба.

Српске организације у Македонији, оцијениле су наведене пописе тендециозним са јасним циљем да број Срба у овој држави не пређе 2 процента. Реаговале су (упозоравајући на упис у пописне упитнике-формуларе графитном оловком, нетачно уписивање националног изјашњавања, као „није битно“, пописни формулар на македонском не на српском језику, непописана цијела насеља гдје већински живе Срби) али ништа нису успјеле да промијене, Срба је било све мање.

С обзиром на ово искуство, неопходан је организован и заједнички рад свих српских асоцијација у реализацији предстојећег пописа. Важно је да се политички представници Срба, у овом случају Демократска партија Срба у Македонији (коалициони партнер у власти), избори за непосредан утицај приликом избора пописивача, контролора и обрађивача пописних упитника. Медијски наступи и непосредни контакти са појединцима, породицама, Србима у насељима гдје су већински живаљ и свуда гдје макар и један Србин живи од изузетне су важности. С обзиром на вишегодишњу организованост, а самим тим успостављену инфраструктуру и учешће у власти, ДПСМ има највише могућности, а тиме и политичког утицаја за свеобухватну припрему и провођење пописа у интересу српског народа у Македонији.

(Аутор је текст саопштио на Округлом столу „Срби и попис становништва у Црној Гори 2011. године“ који се у организацији Српског националног савјета одржао 25. и 26. јануара у Подгорици)
Advertisements
Kategorije:Uncategorized
  1. Nema komentara.
  1. No trackbacks yet.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: