Početak > Uncategorized > Veselin Matović se pita može li pretpopisna kampanja dati rezultate (kad se popis završi reći će da nikakve kampanje nije bilo) 22. 02. 2011.

Veselin Matović se pita može li pretpopisna kampanja dati rezultate (kad se popis završi reći će da nikakve kampanje nije bilo) 22. 02. 2011.

Попис ће подмладити српско ткиво ПДФ Штампа
уторак, 22 фебруар 2011 14:18

Пише: Веселин Матовић

Може ли претпописна кампања дати видљиве резултате

Треба знати да, за разлику од великог броја оних на другој страни, поводљивих и несигурних, увијек спремних да се предомисле, у српским корпусу ради се о слободним и самосвјесним људима, непоколебљивим у свом увјерењу, на које се више ничим не може утицати

Пошетали по земљи ћевшиши,
Што год нађу – то попиши,
А и што не нађу – и то попиши…

Ове сам стихове чуо као дијете, давних шездесетих.. Чини ми се да су приписивани некој несталој сеоској луди, која их је упорно понављала опомињући на нешто о чему други нијесу смјели јавно говорити. Не знам, дакле, поуздано на шта су се они односили; претпостављам да би то могли бити некакви пописи у вези са злогласним ратним и послијератним (партизанским) реквизицијама или, пак пребројавањем (ајвана) из времена земљорадничких задруга. А, можда, и у вези са шпијунажом из времена аустроуарске окупације, ко ће знати. Тада ме то није занимало (нити бих шта ваљано разумио и да јесте), а сад, када сам их се, послије скоро педесет година, подстакнут дешавањима у вези са предстојећи пописом у Црној Гори, поново сјетио, више немам кога питати. Не знам ни да ли је ријеч ћевшиш, можда и ћефшиш, настала од тептиш — иследна комисија; иследник, или од тефтиш, тефтиша – по Вуку: турско мучење народа у потрази за хајдуцима. Али свеједно: ћевшиши ће ускоро по Црној Гори. А с обзиром на чињеницу да је овдје, у некој недавној анкети 64% испитаника казало како не смије да јавно искаже своје политичко увјерење (читај слободно: национално и језичко опредјељење), за многе ће то бити и тептиши и тефтиши истовремено. Посебно када буде требало да признају: ко су и којим језиком говоре, чиме се данас у Црној Гори све о себи казује. Наиме, ако би се досљедно држали позива да у пописни лист упишу оно што јесу, тј. оно што сами мисле да јесу, онда би највећи број грађана Црне Горе (уколико је вјеровати овој анкети) у рубрици национална припадност, око чега се двоуме, требало да упишу – кукавичка, па да буду сигурни да нијесу погријешили..

Аналитичка замагљивања

Дежурни аналитичари толкују сад, по штампи и телевизијама, према тренутном интересу и замагљујући проблем, да је тај страх посљедица двадесетогодишње аутократске и репресивне владавине ДПС-а и њених трабаната, што није сасвим тачно, јер не треба заборављати да је недостатак грађанске храбрости у односу на власт, али и на сваки други друштвени (племе или чаршија) ауторитет, константна црта у „рајетинском“ карактеру овога народа, коју су одавно запазили етнолози и антрополози, попут Ј. Цвијића, на примјер, а најбоље потврђује чињеница да опозиција овдје никада није побиједила на изборима, па ни у времену кад није било ни комуниста ни њихових наследника у лику ДПС-а. Друга је ствар како се та црта развила и колико ју је ова власт оснажила. И колико ће је, спроводећи идеологију све очигледнијег нациократског тоталитаризма, злоупотријебити на предстојећем попису, као што ју је злоупотребљавала, на свим претходним изборима и референдумима. И што опозиција, за скоро 20 година постојања, није успјела да својим понашањем, било шта ту промијени, иако је то била не само њена шанса него и превасходна обавеза.

Напротив, држећи се стереотипа о угњетеном народу и свемоћној власти, али обезбјеђујући себи и свом најближем окружењу, солидну материјалну и правну сигурност, док је на хиљаде њених потенцијалних сљедбеника остајало без коре хљеба и на улици – опозиција је хранила страх у срцима њиховим скоро исто колико и власт, а горчину и осјећај повријеђености и преварености и више од власти. Ако некоме ко је бер довољно самосвијести о свом идентитету и ко, на крају крајева, гледа само свој интерес (а таквом се, према наведеној анкети, показала већина наших суграђана), упорно понављаш да се не може запослити, напредовати у служби, добити пензију или остварити које друго грађанско право, тј. да је грађанин другог реда, зато што се идентификује као присталица опозиције, а при томе га личним примјером не охрабриш и не покажеш му како да истраје у том искушењу, ако му не понудиш некакав ослонац, и узор, који ће га освојити, наравно да ће он, временом, отићи тамо гдје му је колико-толико сигурније. И нећеш га вратити ако му, након тога, озлојеђено, а не питајући се шта си сам урадио, притеслимиш да је „продао вјеру за вечеру“.

Опозиционо «освајање слободе»

Заправо, опозиција је, причајући о „освајању слободе“, све вријеме тражила храброст и жртву од обесправљеног и свакој муци изложеног народа, па га још и оптуживала за њене сопствене промашаје и неуспјехе, а сама му, из свог имунитетског заклона и комоције, ни једно ни друго никада није показала ни понудила. Али што је најгоре: преузимајући на себе улогу заштитника српског националног, језичког, па и духовног идентитета у Црној Гори (и стављајући то у први план свога дјеловања), а под сталном стигмом сатанизоване идеологије С. Милошевића и тобожњег великосрпског хегемонизма, опозиција је и те како помогла, идући наруку супротној страни, да се народ и по тим питањима, посебно по питању језика, раслоји према страначком опредјељењу. Казати да говориш српским језиком исто је што и казати да си опозиција, а црногорским – да си уз власт. Или још горе: ако си казао прво – онда си посвједочио да си непријатељ Црне Горе, а друго – да си патриота, па и када славиш највеће њене непријатеље и провјерене издајнике: Секулу Дрљевића и Саву Штедимлију. (Родуљуб је у новоцрногорском вокабулару одавно постала непожељна ријеч.) Тако смо, од некада 64 процента говорника српског језика (из 2003), за непуних осам година, по недавним анкетама, дошли до око 40 процената, са тенденцијом пада све до броја гласова које су тзв. српске странке освојиле на последњим изборима. Сад се поставља питање: како ће та иста опозиција, и даље под знаком субверзивног и антидржавног фактора, да операционализује тих 40 процената, и приволи власт да врати име српског језика у овдашње школе, ако ни са оних 64, није успјела да спријечи његово избацивање отуда? Посебно ако власт оствари зацртани план, којим ће како-тако, пред оним својим поданицима који су још у стању макар да сумњају, а можда донекле и пред неким међународним институцијама, оправдати недавно донесен закон о образовању, па се покаже да је број говорника тзв. црногорског већи од броја говорника српског језика? Без конкретног и убједљивог одговора на ово питање све активности српских странака и организација у претпописној кампањи, под геслом напрасног разбијања страха код оних грађана који би наводно хтјели, али не смију, да објелодане свој српски језички и национални идентитет, не могу бити уважене нити ће дати некакве видљиве резултате. Кад не дају на изборима, приликом тајног изјашњавања, како ће дати сада, када се људи изјашњавају пред свједоцима и свој исказ овјеравају потписом? И чиме им то оне могу загарантовати да због тога неће имати посљедица? Ако су их, како и саме тврде, имали до сада, ко каже да тако неће бити и у будуће?

Хоће ли бити фалсификовања?

Оптужбе да ће резултати пописа бити фалсификовани, односно да ће у тефтерима пописивача, бити, као у горенаведеним стиховима, и онога што не нађу – нијесу одрживе и никог не оправдавају. Не због тога што власт не би и за тим посегнула, и што ће попис бити суштински регуларан, него зато што јој је то непотребно. Уосталом, међу тим ћевшишима биће и представника и контролора опозиције, а они сви не могу бити толико корумпирани и застрашени да ствар не би дошла до јавности. Власт није наивна да се упушта у тако несигурне и непотребне подухвате. Она је, што јој је требало, осигурала на други начин – Уставом и законима усвојеним у Скупштини; прво Законом о попису становништва (донесеним консензусом, па одмах затим измијењеним простом већином), а затим и Законом о општем образовању, којим је име српског језика искључено из образовног система и јавног живота у Црној Гори, а којима је, иако се формално опирала, опозиција дала пун легимитет. За црногорског поданика (уплашеног човјека, који не смије да јавно каже своје мишљење) Закон је светиња, а што власт каже – сва истина. Ако, дакле, томе човјеку у Уставу пише да му је службени језик црногорски, да се тако зове и предмет који ће му дијете учити у школи, и ако ће власт, по његовом мишљењу, неизоставно сазнати шта пише у његовом анкетном листићу, а и сам пописивач ма ко био и ма како се представио, за њега је дио власти, онда за њега нема дилеме: он ће сигурно признати да му је матерњи језик црногорски, и све што уз то сљедује.

Наравно, притисци, уцјене и трговина се, злу не требало, и даље подразумијевају…

Па опет, нетачне су тврдње да је предстојећи попис питање опстанка српског националног бића у Ц. Гори, и дефетистичке. Јер, ако се, у оваквим околностима, чак и смањи проценат Срба, и проценат говорника српског језика, у односу на попис из 2003, и сведе на око 30, односно 40, па и мање, процената, то је још увијек огроман потенцијал. Треба знати да се, за разлику од великог броја оних на другој страни, поводљивих и несигурних, који су увијек спремни да се предомисле, овдје ради о слободним и самосвјесним људима, непоколебљивим у свом увјерењу, на које се више ничим не може утицати. Њихов број се, након овог пописа, више неће смањивати, али хоће појачати, одлучност да поврате одузета им права.

Овај попис ће заправо остругати нездраво ткиво са српског стабла у Црној Гори, након чега ће оно тек да се замлади. Оно што отпадне за њим не треба ни жалити.

Срби су овдје чињеница. Као и српски језик. Као и право свих оних који то желе да се образују на језику са тим именом. Те чињенице, ма шта показао, попис не може промијенити


http://www.srpskenovinecg.com/stav/8859-veselin-matovic

Advertisements
Kategorije:Uncategorized
  1. Nema komentara.
  1. No trackbacks yet.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: