Početak > Uncategorized > Pop Momčilo Krivokapić ponovo u akciji čupanja sopstvenih korijena, inače mitomančina Momo misli (i priča) da je iz bajke potekao – od bajkovitog Pavla Orlovića, sa neba je sletio u Cuce! (12. mart 2011)

Pop Momčilo Krivokapić ponovo u akciji čupanja sopstvenih korijena, inače mitomančina Momo misli (i priča) da je iz bajke potekao – od bajkovitog Pavla Orlovića, sa neba je sletio u Cuce! (12. mart 2011)

Парастос др Лазу Марковом Костићу

уторак, 15 март 2011 13:17 ИН4С

У цркви Светог Луке у Гошићима у суботу је одржан парастос проф. др Лазу Марковом Костћу, једном од најбриљантнијих научних умова Краљевине Југославије, чији су посмртни остаци на иницијативу уже родбине пренијети прошлог мјесеца из Цириха у родну Боку.

Парастос је у присуству великог броја вјерника и поштовалаца великог српског родољуба и научника служио архијерејски намјесник бококоторски, протојереј ставрофор Момчило Кривокапић са свештенством из Боке.

“Српски није ћутати” неко је паметно рекао, али и храбро. Над гробом Лаза Маркоог Костића који је по сопственој жељи коначно нашао спокој овдје, поред цркве Светог луке у Гошићима у српској земљи, а ако неко очекује да се данас не помене српско име, кости Лазове би се окренуле у гробу. Неко је савјетовао да се од овог преношења костију не прави митинг. Нема митинга, али пошто српски није ћутати изневјерио бих данас по много чему свога учитеља Лаза Костића, чије сам илегално добијене књиге  читао кад се није смјело. Као Србин и свештеник рећи ћу оно што треба да се каже. Доктор наука не почива овдје, него српске кости српског родољуба.  Све људске титуле остају ван гроба, али истина коју је тај доктор наука на систематски начан оставио остају као трајна свједочанства о српској слави и трагедији посебно у 20. вијеку, када је створена по српски народ несрећна творевина звана Југославија, која је постала гробница српског народа. Лазо Костић се вратио у своју српску Боку и даље нећу говорити да не би ово прерасло у митинг. Поносан сам као Србин из старе Црне Горе што управо ја данас овдје над Лазовим гробом свједочим да нас још има, да знамо ко смо, којим језиком говоримо, али посебно да нам је вјера православна изнад свега . Крштени смо у Име Оца, Сина и Духа Светога и то је наш истински идентитет, а из тога све друго произилази. Масонска, затим комунистичка Југославија су управо тај идентитет хтјели да нам узму.  О свему томе је писао и говорио Лазо Марков Костић. Нека почивају у миру Божијем, овдје поред храма Светог Луке, благовјесника васрксења Христовог, српске кости Лаза попа Марковог Костића гдје чекају васкрсење мртвих.”

истакао је на парастосу архијерејски намјесник бококоторски, протојереј ставрофор Момчило Кривокапић.

Др Лазо М  Костић (1897—1979) је био статистичар, правник, историчар, публициста и професор Београдског универзитета.

Лазо Марков Костић један је од најбриљантнијих научника у предратној Југославији. Син је попа Марка Костића и Даринке, кћерке Сава Петковића, капетана дуге пловидбе, рођен у свештеничкој породици у Кртолима.

Основну школу завршио је у Кртолима, а гимназију у је похађао у Котору, Задру, док је матурирао у Сремским Карловицима. Након гимназије уписао је Правни факултет у Београду гдје је дипломирао, а касније и докторирао на економско – социјалним студијама у Франкфурту. Био је аутор административног и уставног права у Краљевини Југославији, као и један од три оснивача Економско – комерцијалне школе у Београду, која је касније прерасла у Економски факултет. Биран је у неколико наврата у декана Правног и Економског факултета у Београду , а од 1929. године и члан међународног статистичког института у Хагу. Написао је 98 књига и преко 2.000 научних радова, међу њима најзначајнији су теоријска статистика, а у свом историографском раду највише се бавио темама српског језика и културе и односима Срба и Хрвата.

Био је високи функционер Аграрне дирекције, Дирекције државне статистике и Министарства социјалне политике. Одлуком Суда части економско-комерцијалне високе школе 1945. године против Костића је без основа подигнута оптужница „због сарaдње са непријатељем“, јер је по избијању рата био комесар за саобраћај у Комесаријату за цивилну управу који се бавио збрињавањем избјеглица и снабдијевањем становништва , гдје је дао оставку.

Током рата Костић је избјегао у Швајцарску гдје је наставио да издаје дјела из области науке и историје, а која је била везана за српско питање. Остатак живота провео је у изгнанству иако никада није био на било којој листи ратних злочинаца или и било због чега оптужен. Умро је 17. јануара 1979. године, а жеља му је била да почива у родној Боки. Од стране државних органа послератне Југославије и насљеднице државне заједнице до дана данашњег није рехабилитован.

http://in4s.net/index.php/magazin/kultura/5977-parastos-dr-lazu-markovom-kostiu

У цркви Светог Луке у Гошићима одржан парастос проф др Лазу Марковом Костићу

http://www.svetigora.com/node/8400

Преузмите посрбљивачки говор Момчила Кривокапића

У цркви Светог Луке у Гошићима данас је одржан парастос проф др Лазу Марковом Костићу, једном од најбриљантнијих научних умова Краљевине Југославије, чији су посмртни остаци на иницијативу уже родбине пренијети прошлог мјесеца из Цириха у родну Боку. Парастос је у присуству великог броја вјерника и поштовалаца великог српског родољуба и научника служио архијерејски намјесник бококоторски, протојереј ставрофор Момчило Кривокапић са свештенством из Боке.

Говорећи о лику једног од најплодоноснијих научних стваралаца на пољу статистике, економије и права у југословенској краљевини кога су комунистичке власти након рата осудиле без основа као „народног непријатеља“, отац Момчило Кривокапић је истакао да је од стране оних који у данашњој Црној Гори настављају тековине комунизма препоручено да се од парастоса Лазу Костићу не прави митинг. У име породице свештенству и присутнима захвалио се Лазов синовац, публициста Васко Костић. Захвалност у име српске православне црквене општине кртољске пренио је њен предсједник, Саво Клакор.

Advertisements
Kategorije:Uncategorized
  1. Nema komentara.
  1. No trackbacks yet.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: