Jedan dan pred popis pop Velibor Džomić na osnovu slike stare nekoliko godina laže svom snagom, ali ne piše ništa o svecima SPC – Hitlerovom simpatizeru Nikolaju Velimiroviću i fašističkom kvislingu Joanikiju Lipovcu?!! (31. mart 2011)

Велибор Џомић: „Поглавар“ са буреком

Колумна | 31. март 2011. | 15:43

---

Цр­но­гор­ски рас­по­пи не пре­ста­ју да за згра­жа­ва­ју цр­но­гор­ску јав­ност. Ових да­на су об­ја­вље­не фо­то­гра­фи­је ана­те­ми­са­ног и про­клет­ству пре­да­тог бив­шег све­ште­ни­ка Ми­ра­ша Де­де­и­ћа ка­ко, усред нај­стро­жег Вас­кр­шњег по­ста, за­до­вољ­но, на­кон обе­да, на­пу­шта бу­рег­џи­ни­цу у Су­то­мо­ру. По оби­ча­ју ко­ји прак­ти­ку­је от­ка­ко је на це­тињ­ском тр­гу из­ви­кан за на­вод­ног „по­гла­ва­ра“, бу­рег­џи­ни­цу је по­се­тио са гор­њом и до­њом ман­ти­јом, а на гла­ви му је би­ла ка­ми­лав­ка са цр­но­гор­ским злат­ним ор­лом на цр­ве­ној под­ло­зи. Јав­ност је, на­рав­но, згро­же­на по­сле, ко зна ко­јег по ре­ду, јав­ног скан­да­ла Ми­ра­ша Де­де­и­ћа.

На­рав­но, Де­де­ић ужи­ва пу­ну сло­бо­ду кре­та­ња, иако је ве­о­ма че­сто зло­у­по­тре­бља­ва ка­да са гру­па­ма сво­јих иде­о­ло­шких и пар­тиј­ских дру­го­ва кре­ће у ноћ­на оби­ја­ња цр­ка­ва по Ка­тун­ској на­хи­ји. След­стве­но, и рас­поп Де­де­ић има пра­во да по­се­ћу­је бу­рег­џи­ни­це по Цр­ној Го­ри и то му ни­ко не мо­же оспо­ри­ти. Ме­ђу­тим, ужа­сна фо­то­гра­фи­ја нај­бо­ље го­во­ри о „ду­хов­ним ка­па­ци­те­ти­ма“ по­ме­ну­те осо­бе.

По­ста­вља се пи­та­ње: шта „по­гла­вар“ та­ко­зва­не „цр­но­гор­ске пра­во­слав­не цр­кве“ тра­жи по мр­сним бу­рег­џи­ни­ца­ма усред по­ста? Да ли му је, кад се већ стал­но по­зи­ва „на сви­је­тлу цр­но­гор­ску исто­ри­ју“, ме­сто у та­квим објек­ти­ма? Зар ни­је имао ни­ко дру­ги да оде да му до­не­се бу­рек, не­го је мо­рао баш он „у пу­ној опре­ми“ да ба­не на вра­та од бу­рег­џи­ни­це и омр­си сво­је се­де бр­ко­ве? Да ли је бу­рек тра­жио на срп­ском или на но­во­ко­ди­фи­ко­ва­ном Чир­ги­ће­вом цр­но­гор­ском је­зи­ку? Ка­ко се ка­же бу­рек на цр­но­гор­ском др­жав­ном но­во­го­во­ру? И, на­рав­но, ме­ња ли се по па­де­жи­ма?

Дав­но сам го­во­рио и пи­сао да гру­па око рас­по­па Де­де­и­ћа не са­мо да има ка­нон­ски не­го и вер­ски про­блем. У јед­ном њи­хо­вом тзв. „цр­кве­ном ка­лен­да­ру“, пре­пу­ном упут­ста­ва за сва­ко­ја­ке враџ­би­не, ба­ја­ња и га­та­ња са свим и сва­чим, под­у­чи­ли су сво­је „вер­ни­ке“ да „на Ус­крс, при­је зо­ре и би­је­ла да­на, тре­ба оби­сти (на срп­ском – по­је­сти – В. Џ.) ка­кво ку­ва­но ја­је“. А и ма­ла де­ца зна­ју да пра­во­слав­ни вер­ни­ци на Вас­крс пре при­че­шћа не узи­ма­ју ни­ка­кву хра­ну и ни­ка­кво пи­ће, те да пр­во иду на вас­кр­шњу ли­ту­р­ги­ју, па тек он­да мо­гу да „оби­сте ка­кво ку­ва­но ја­је“.

Искре­но, овај Де­де­и­ћев скан­дал је ма­њи у од­но­су на онај ка­да га је, пре не­ко­ли­ко го­ди­на, ње­го­ва су­пру­га Ро­за­на, ина­че Ита­ли­јан­ка, из­но­ге­та­ла из ста­на у Ри­му на­кон број­них јав­них скан­да­ла ко­је је Де­де­ић при­ре­ђи­вао на оп­шту са­бла­зан пра­во­слав­них вер­ни­ка, али и по­бо­жних Ита­ли­ја­на. Да­ље, овај скан­дал је ма­њи у од­но­су на онај ка­да му се про­шле го­ди­не на Бад­њи дан на гла­ву сру­чи­ла тен­да са би­не и на­те­ра­ла их у бе­жа­ни­ју, а у на­ро­ду ожи­ве­ла се­ћа­ње на Бож­ју ка­зну над ана­те­ми­са­ним ли­ци­ма. Исти­на, по­се­та бу­рег­џи­ни­ци ни­је та­ко ефект­на као до­га­ђај на Бад­њи дан у Под­го­ри­ци ове го­ди­не, ка­да ни­су мо­гли да за­па­ле ва­тру оправ­да­ва­ју­ћи то раз­ло­зи­ма „ви­ше при­ро­де“.

И та­ко да­ље. И та­ко ре­дом. Не­ће­мо ду­го че­ка­ти на но­ви „цр­ни би­сер“ у жи­во­то­пи­су рас­по­па Де­де­и­ћа, ко­га су Ита­ли­ја­ни од ми­ло­ште зва­ли „па­дре Ми­ке­ле“. Жа­ло­сно је што део цр­но­гор­ског ре­жи­ма ис­тра­ја­ва у бор­би про­тив Цр­кве и сво­га на­ро­да фор­си­ра­њем ова­квих и слич­них ти­по­ва. Ка­да би, ко­јим слу­ча­јем, од­не­ку­да ба­нуо краљ Ни­ко­ла и ка­да би ви­део шта му чи­не од Отаџ­би­не, на­пу­нио би се ње­гов при­род­ни за­твор Гр­мо­жур на Ска­дар­ском је­зе­ру за пет­на­ест ми­ну­та.

http://www.pravda.rs/2011/03/31/velibor-dzomic-poglavar-sa-burekom/